Sporazum kojim su posredovale SAD, postignut u Dejtonu, američka država Ohajo, 21. novembra 1995, i koji je zvanično potpisan 14. decembra iste godine, stavio je tačku na najkrvaviji sukob u Evropi od Drugog svetskog rata i ponovo uspostavio mir u Bosni i Hercegovini.

• Opšti okvir mirovnog sporazuma za Bosnu i Hercegovinu (rezime)

Pregovori o Dejtonskom sporazumu održani su u novembru 1995. godine a potpisani su narednog meseca. Oni su stavili tačku na tri godine krvavih međunacionalnih sukoba u Bosni i Hercegovini. Sporazum je postavio sadašnju političku podelu i strukturu vlasti zemlje i zadužio veliki broj međunarodnih organizacija da nadgledaju, nadziru i sprovode elemente sporazuma.

Ričard Holbruk, američki ambasador u Ujedinjenim nacijama, gestikulira tokom obraćanja na komemoraciji povodom pete godišnjice Dejtonskog mirovnog sporazuma 17. novembra 2000. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u Dejtonu, Ohajo. [AFP]

Predsednik Srbije Slobodan Milošević, Bosne i Hercegovine Alija Izetbegović (u sredini) i Hrvatske Franjo Tuđman (levo) stavljaju potpis na mirovni sporazum između svojih zemalja 21. novembra 1995. godine u vazduhoplovnoj bazi Rajt-Paterson u blizini Dejtona, američka država Ohajo. [AFP]

Visoki predstavnik za Bosnu i Hercegovinu (BiH) Volfgang Petrič drži konferenciju za novinare 24. maja 2000. godine u Justus Lipsijusu u Briselu, posle sastanka Saveta za sprovođenje mira u Bosni. [AFP]

Mapa današnje Bosne i Hercegovine. U skladu sa Dejtonskim sporazumom, BiH se sastoji od dva entiteta: Federacije Bosne i Hercegovine (FBiH) i Republike Srpske. [Arhiva]

Uprkos dejtonskom miru realnost predstavlja težak izazov

Deset godina posle potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma neka pitanja ostaju nerazrešena za mnoge u Bosni. Dejtonskim sporazumom je obezbeđen mir i uspostavljeni su uslovi da se zemlji omogući da se sredi. Narednih 10 godina pokazaće se značajnim za budućnost Bosne, posebno dok se suočava sa povezanim izazovima ekonomskog oporavka, ustavne reforme i naporima za dalju integraciju u Evropu kroz članstva u NATO-u i Evropskoj uniji.

Bosna i Hercegovina ima jedinstvenu političku strukturu, ali i jedinstvene probleme. Uzmimo, na primer, slučaj Bošnjakinje Fate Orlović, izbeglice koja vodi pravnu borbu pred entitetskim sudom u Republici Srpskoj oko pravoslavne crkve u njenom dvorištu.

Pre rata u BiH, Hrvati su bili najmalobrojniji od tri naroda u BiH; i mnogi od njih veruju da su u postojećoj političkoj podeli zemlje ostali kratkih rukava. U Hercegovini, tradicionalnom bastionu “tvrdog” hrvatstva, mnogi pozivaju na formiranje trećeg entiteta. Drugi Hrvati se, međutim, tome protive i smatraju da BiH treba da ostavi iza sebe separatizam i krene u multietničku budućnost.

Entitet Srba u BiH – Republika Srpska – muči nezaposlenost od 38 odsto i sveopšte nezadovoljstvo. Iako je situacija tmurna, mnogi ne žele da menjaju status kvo, ako to znači da se dovede u pitanje aranžman uspostavljen Dejtonskim sporazumom.

Put koji predstoji

Na putu za Evropu

Deset godina posle Dejtona, BiH je započela ključne reforme koje otvaraju put za budući ekonomski rast i veći životni standard. Međutim, pitanja kao što su nezaposlenost i nedovoljne investicije moraju se rešavati mnogo brže da bi se pozitivan trend nastavio, piše glavni zamenik visokog predstavnika međunarodne zajednice, Lorens E. Batler.

• Proces promene ustava
• Reforma vojske i policije

Napredak u domenu povratka izbeglica i unutrašnje raseljenih lica

• UNHCR
• Kancelarija visokog predstavnika
• Hjuman Rajts Voč
• Ombudsman za ljudska prava BiH
• Bosanski Helsinški komitet za ljudska prava

Savezne i državne institucije BiH

• Predsedništvo BiH
• Savet ministara
• Parlamentarna skupština Bosne i Hercegovine
• Predstavnički dom
• Dom naroda
• Parlament Federacije
• Parlament RS