Činjenice
Kraći naziv: RUMUNIJA
Zvanični naziv: Rumunija
Položaj: Jugoistočna Evropa, Balkansko poluostrvo
Površina: 237,500 kvadratnih kilometara
Glavni grad: Bukurešt
Nezavisnost: 1877 od Turske; proglašena za republiku 30 decembra
1947
Nacionalni praznik: Prvi decembar - Dan ujedinjenja (Rumunije i
Transilvanije)
Ustav: 8 decembar 1991
Stanovništvo: 22,760,449 (1992), 22, 395,848 (1998)
Biračko pravo: Univerzalno, stiče se sa 18 godina
Nacionalni sastav: Rumuni (89%); Mađari (7%); Romi (2%); Nemci
(>1%)
Jezici: Rumunski, jezici nacionalnih manjina|
Verski sastav: Hrišćani (87%); Rimokatolici (5%); Protestanti;
Muslimani; Jevreji
Geografija
Položaj: Jugoistočna Evropa, na obali Crnog mora, između Bugarske i Ukrajine
Geografske koordinate: 46 00 N, 25 00 E
Kartografske reference: Evropa
Površina:ukupno: 237,500 kilometara kvadratnih
kopno: 230,340 kilometara kvadratnih
voda: 7,160 kilometara kvadratnih
Površina, komparativno: nešto manja od američke države Oregon
Kopnene granice:ukupno: 2,508 km
granične zemlje: Bugarska 608 km, Mađarska 443 km, Moldavija 450 km, Jugoslavija 476 km, Ukrajina (na severu) 362 km, Ukrajina (na istoku) 169 km
Obala: 225 km
Pomorska prava: spoljni morski pojas: 24 NM
kontinentalni pojas: do 200 metara dubine ili do dubine eksploatacije
ekskluzivna ekonomska zona: 200 NM
teritorijalno more: 12 NM
Klima: umerena; hladne, oblačne zime sa čestim snegom i maglom; sunčana leta sa čestim padavinama i olujama
Teren: Središnji transilvanijski basen odeljen je od moldavske nizije Karpatima na istoku a od valačijske ravnice na jugu transilvanskim alpima
Najniža i najviša tačka: najniža tačka: Crno more 0 m
najviša tačka: Moldoveanu 2,544 m
Prirodna bogatstva: nafta (rezerve u opadanju), drvo, prirodni gas, ugalj, gvozdena ruda, so, obradiva zemlja, hidroenergetski potencijal
Geografija - fusnota: kontroliše najpogodniju kopnenu rutu između Balkana, Moldavije i Ukraine
Politicki sistem
Po Ustavu, Rumunija je parlamentarna republika sa višepartijskim
političkim sistemom, podelom vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, tržišnom
ekonomijom i poštovanjem ljudskih prava.
Predsednik
Predsednika Rumunije bira
narod direktnim putem, na izborima, i to najviše na dva četvorogodišnja mandata.
On ili ona predstavljaju zemlju u spoljnoj politici i obavljaju funkciju
komandanta oružanih snaga. Prema ustavu iz 1991 godine, predsednik ne može da
pripada nijednoj političkoj partiji.
Predsednik: Trajan Bašeusk
(od 12 decembra 2004)
Egzekutiva
Predsednik postavlja premijera koji se nalazi na čelu vlade; premijer je obično
vođa stranke koja ima većinu mesta u parlamentu. Premijer je zadužen za izbor
ministara (kabineta) koji će obavljati poslove vlade.
Premijer: Emil Boc (od 28. decembra 2008.)
Legislativa
Rumunija ima dvodomni parlament koji se zove Nacionalna skupština. Njen
donji dom, Dom poslanika, ima 343 mesta,
od kojih je 15 rezervisano za etničke manjine; gornji dom, odnosno Senat, broji 143 mesta. Članovi oba doma
parlamenta biraju se na mandate od četiri godine, u skladu sa modifikovanim
proporcionalim sistemom.
Pravosuđe
Vrhovni sud najviša je pravosudna vlast u Rumuniji. Njegove članove
postavlja predsednik na predlog Visokog pravosudnog saveta. U svakom od 40
okruga u Rumuniji, kao i u posebnom Bukureštanskom okrugu, postoji okružni sud i
nekoliko nižih, odnosno prvostepenih sudova. U zemlji takođe postoji 15 kotara
apelacionih sudova u kojima se razmatraju žalbe na presude lokalnih sudova; na
odluke apelacionih sudova može se uložiti žalba Vrhovnom sudu. Rumunija ima
Ustavni sud, čiji je zadatak da osigura ravnotežu moći između organa vlasti.
Vrhovni tužilac najviši je pravosudni zvaničnik u Rumuniji. Odgovoran je pred
Nacionalnom skupštinom, koja ga postavlja na mandat od četiri godine. Smrtna
kazna ukinuta je u decembru 1989 i zabranjena ustavom iz 1991 godine.
Linkovi ka sajtovima rumunskih
ministarstava
