Informacije o Bugarskoj

Činjenice

Kraći naziv: Bugarska

Zvanični naziv: Republika Bugarska

Površina: 110.879 kvadratnih kilometara

Glavni grad: Sofija Nezavisnost: 22. septembar 1908. godine

Državni praznik: Dan oslobođenja, 3. mart

Ustav: 12. jul 1991. godine

Broj stanovnika: 7.973.671 (2001)

Biračko pravo: sa 18 godina starosti; bugarsko državljanstvo

Nacionalni sastav: Bugari 83,9%, Turci 9,4%, Romi 4,7%, ostali 2%, uključujući Makedonce, Jermene, Tatare, Kirgizine (od popisa 2001. godine)

Jezici: bugarski, turski, romski i drugi.

Verski sastav: bugarski pravoslavci 84%, muslimani 12%, jevreji 1%, katolici, protestanti, gregorijanski jermeni

Geografija

Položaj: jugoistočna Evropa, na obali Crnog mora, izmedu Rumunije i Turske

Geografske kordinate: 43 00 N, 25 00 E

Površina: ukupno: 110.879 kvadratnih kilometara kopno: 108.489 kvadratnih kilometara vodena površina: 2.390 kvadratnih kilometara

Površina, komparativno: nešto veća od americke države Tenesi

Kopnene granice: ukupno: 1.808 km granične zemlje: Grčka 494 km, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija 148 km, Rumunija 608 km, Srbija 318 km, Turska 240 km

Obala: 354 km

Pomorska prava: spoljni morski pojas: 24 nm, ekskluzivna ekonomska zona: 200 nm teritorijalno more: 12 nm

Klima: umerena; hladne, vlažne zime; topla, suva leta

Teren: uglavnom planine sa ravnicama na severu i jugoistoku

Najviša i najniža tačka: najniža tačka: Crno more 0 m; najviša tačka: Musala 2.925 m

Prirodna bogatstva: boksit, bakar, olovo, cink, ugalj, drvo, obradiva zemlja

Politicki sistem

Bugarska je parlamentarna republika utemeljena na principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku. Ustav je najviši zakonodavni akt zemlje.

Predsednik

Predsednik je šef države i ima opšta ovlašćenja kao vrhovni komandant vojske i predsednik Nacionalnog saveta za bezbednost. U njegove prerogative takođe spadaju dodeljivanje insignija, dodeljivanje naziva gradovima, selima i geografskim lokacijama, proglašavanje zakona donetih u Narodnoj skupštini u državnom Službenom glasniku, na koje inače ima pravo odlažućeg veta i slično. Predsednika direktno biraju građani na izborima, po većinskom sistemu, na svakih pet godina. Na svojoj funkciji može da provede najviše dva petogodišnja mandata. Predsedniku pomaže potpredsednik.

Predsednik: Georgi Prvanov (od 22. januara 2002. godine)

Izvršna vlast

Izvršna vlast je poverena Savetu ministara na čijem je čelu premijer. Premijer, koga bira Narodna skupština na četvorogodišnji mandat, ima obavezu da imenuje kabinet. On Narodnoj skupštini može da predlaže kadrovske promene u kabinetu. Premijer određuje i postavlja regionalne guvernere koji predstavljaju izvršne organe administrativnih oblasti (regiona). Savet ministara sastoji se od svih ministara i predsednika odbora čiji su položaji u rangu ministarskih. Pored toga što predstavlja najviše izvršno telo, Savet ministara takođe usvaja i proglašava neke akte iz delegirane nadležnosti -- dekrete, uredbe, regulative, rezolucije i instrukcije i ima pravo da inicira usvajanje zakona sastavljanjem nacrta zakona i podnošenjem tih nacrta Narodnoj skupštini. Narodna skupština može da raspusti vladu izglasavanjem nepoverenja.

Premijer: Bojko Borisov

Zakondavna vlast

Zakonodavna vlast koncentrisana je u Narodnoj skupštini koja se bira po proporcionalnom sistemu na četvorogodišnji mandat, od strane punoletnih građana sa pravom glasa, koje je univerzalno. Narodna skupština zaseda u Sofiji, a Ustavom i zakonima poverena su joj ovlašćenja da donosi statutarne akte i rezolucije, da usvaja deklaracije i slično.

Pravosuđe

Pravosuđe čine sudije, tužioci i istražne sudije koje imenuje, unapređuje, degradira i smenjuje 25-člani Vrhovni pravosudni savet (SJC). SJC čine predsedavajući dva Vrhovna suda, glavni tužilac i 22 člana, od kojih je polovina izabrana od strane Narodne skupštine, a druga polovina od strane pravosudnih tela, na mandat od pet godina. Postoje tri nivoa razmatranja slučajeva i 182 suda, od kojih dva Vrhovna suda deluju kao poslednja instanca za građanske i krvične slučajeve (Vrhovni kasacioni sud) i žalbe na vladine odluke (Vrhovni administrativni sud).

Ekonomski razvoj

Putovanja, Istorija i obicaji

thumbnail
Evropska komisija poslala je 18 zvaničnih obaveštenja Hrvatskoj, koja je prošle godine postala članica Unije, raspitujuć
thumbnail
Oko 200 pripadnika Vojske Srbije služi u šest misija UN i dve misije EU. [AFP]
thumbnail
Izdavačka kuća Tri u Skoplju koristila je fondove EU za prevođenje knjiga na makedonski jezik. [Tomislav Georgijev/SETim
//map
Još Geonews

Zastava Bugarske

Mapa Bugarske

Bugarske biografije

Izbori u Bugarskoj