Jorgos Papandreu

Predsednik vlade Grčke

(ANA-MPA, Katimerini, AP, Rojters, Blumberg, BBC, FT, Gardijan - 06/10/09; Rojters, Ekonomist, ANA-MPA - 05/10/09; DPA, VOA - 04/10/09; http://www.papandreou.gr; http://www.ahistoryofgreece.com)

Jorgos Papandreu položio je zakletvu kao premijer Grčke 6. oktobra 2009. godine, dva dana nakon što je njegov Panhelenski socijalistički pokret (PASOK) ostvario ubedljivu pobedu na prevremenim parlamentarnim izborima u zemlji posle više od pet godina provednih u opoziciji. Papandreu će takođe biti ministar spoljnih poslova, što je funkcija na kojoj je bio od 1999. do 2004. godine, u vladi tadašnjeg premijera Kostasa Simitisa.

Papandreu je preuzeo mesto premijera od Kostasa Karamanlisa, čija je konzervativna stranka Nova demokratija (ND) pretrpela najteži izborni poraz ikada, zaostavši više od deset odsto za socijalistima na izborima 4. oktobra.

Papandreu je član jedne od najistaknutijih grčkih političkih porodica. Njegov otac Andreas -- koji je osnovao PASOK -- i njegov deda i imenjak Jorgos, nekoliko puta su bili premijeri Grčke.

Papandreu je rođen u Sent Polu, u američkoj državi Minesoti 16. juna 1952. godine i pohađao je škole i studirao u Sjedinjenim Državama, Švedskoj i Kanadi. Završio je studije sociologije na Emherst koledžu u Masačusetsu, (1975) a magistrirao sociologiju u londonskoj Školi za ekonomiju (1977). Papandreu je od 1992. do 1993. godine bio saradnik u Centru za međunarodna pitanja na Univerzitetu Harvard.

Prvi put je izabran u parlament 1981. godine, a član vlade postao je 1985. godine, kada je imenovan za zamenika ministra kulture. Papandreu je u dva mandata bio ministar prosvete i verskih pitanja, kao i zamenik ministra spoljnih poslova, pre nego što je imenovan za ministra inostranih poslova u vladi Kostasa Simitisa 1999. godine.

Tokom petogodišnjeg mandata na mestu ministra spoljnih poslova, Papandreu je doprineo unapređivanju odnosa svoje zemlje sa susedima, posebno Turskom i Albanijom, i preduzeo napore u pravcu okončanja 30-godišnje podele Kipra. Njemu se pripisuje i to da je pomogao Grčkoj da dobije organizovanje Olimpijade 2004. godine.

Papandreu, koji se uključio u rad PASOK-a ubrzo nakon njegovog osnivanja, nalazio se na različitim funkcijama političkih i izvršnih tela stranke do februara 2004. godine, kada je izabran za predsednika stranke, posle Simitisove ostavke.

Posle dva neuspela pokušaja na parlamentarnim izborima, u martu 2004. i septembru 2007. godine, Papandreu je konačno doveo PASOK do pobede na vanrednim izborima 4. oktobra 2009. godine. Osvojivši 44 odsto glasova, stranka je dobila komfornu većinu od 160 mesta u parlamentu koji broji 300 članova, obezbedivši potrebnu podršku za reforme -- za unapređivanje ekonomije koja se suočava sa budžetskim deficitom, već dvostuko većim od gornje granice EU, i kreće se ka svojoj prvoj recesiji od 1993. godine.

Grčki presednik Karolos Papuljas Papoulias zatražio je 5. oktobra od Papandreua da formira novu vladu zemlje. Položio je zakletvu kao premijer pred arhiepiskopom Atine i cele Grčke Jeronimusom tokom ceremonije u predsedničkoj rezidenciji 6. oktobra.

Rešavanje dugotrajnog spora sa Makedonijom oko imena i pomoć u tome da se mirovni razgovori na Kipru pomeraju brže neki su od spoljnopolitičkih izazova sa kojima će se suočiti vlada PASOK-a.

Papandreu tečno govori engleski i švedski. Oženjen je i ima dvoje dece.