Abdullah Gul

Predsednik Republike Turske

(Zaman, Turkiš Dejli Njuz - 30/08/07; BBC, FT, Indipendent, RFE/RL, Zaman - 29/08/07; AP, DPA, Internešnal Herald Tribjun, VOA - 28/08/07; zvanična internet strana predsedništva Republike Turske; Vikipedija)

Ministar inostranih poslova Abdulah Gul položio je zakletvu kao 11. predsednik Turske 28. avgusta 2007, nasledivši Ahmeta Nedžeta Sezera. Posvećeni Musliman, on je prvi turski političar sa islamskom prošlošću koji je postao šef države od uspostavljanja sekularizma u zemlji 1923. godine.

Gul je rođen u gradu Kajseri u centralnoj Turskoj 29. oktobra 1950. godine. Diplomirao je ekonomiju na Univerzitetu u Istanbulu 1971. i doktorirao na istom fakultetu 1983. godine. Po okončanju postdiplomskih studija dve godine je studirao u Egzeteru i Londonu. U međuvremenu, takođe je predavao ekonomiju na Katedri za industrijski inženjering na Univerzitetu Sakarja koji je prethodno osnovan uz njegovu pomoć.

Gul je 1983. počeo da radi u Islamskoj razvojnoj banci u Jedahu kao ekonomista. Banku je napustio osam godina kasnije i počeo da predaje međunarodnu ekonomiju.

On je 1991. prvi put izabran za člana parlamenta, kao kandidat Stranke blagostanja Nedžmetina Erbakana. Gul je 1993. godine postao potpredsednik stranke zadužen za spoljne poslove. Nakon što je ponovo izabran za člana parlamenta 1995. ušao je u spoljnopolitički odbor parlamenta, dok nije imenovan za državnog ministra i portparola u Erbakanovoj vladi 1996. godine.

Te funkcije obavljao je do 1997, kada je koalicija na čelu sa Strankom blagostanja oterana sa vlasti pod pritiskom uticajne vojske zemlje. Stranka je na kraju zabranjena početkom 1998. godine zbog podrivanja turskog sekularnog ustava. Gul je potom pristupio Stranci vrline koja je nastala od ostataka svoje zabranjene prethodnice i ponovo je izabran za člana parlamenta 1999. godine kao njen kandidat.

Nakon što je i Stranka vrline lišena svog zakonskog statusa 2001. godine, Gul i drugi bivši članovi osnovali su Partiju pravde i razvoja (AKP), distancirajući se od svojih ranijih proislamskih sklonosti.

Dve hiljade prva godina takođe je predstavljala kraj Gulovog devetogodišnjeg mandata kao člana Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, koja mu je dodelila svoj Orden za zasluge.

Posle ubedljive pobede AKP-a na parlamentarnim izborima u novembru 2002. godine, Gul je imenovan za premijera. U to vreme lideru stranke Redžepu Tajipu Erdoganu bilo je zabranjeno da se bavi politikom. Sa komfornom većinom u parlamentu, AKP je izmenila ustav kako bi uklonila tu prepreku. Erdogan je u martu 2003. pobedio na specijalnim izborima u provinciji Siirt i došao na mesto premijera. Gul je potom imenovan za ministra inostranih poslova.

U naredne četiri godine stekao je široko poštovanje zbog svoje uloge u pokretanju razgovora Turske sa EU o pridruživanju i zbog promovisanja demokratskih reformi u svojoj zemlji. U aprilu 2007. AKP je imenovao Gula za svog predsedničkog kandidata.

Gulova prva predsednička kandidatura blokirana je usled javnog pritiska sekularista i vojske. Međutim, posle ubedljive pobede AKP na vanrednim parlamentarnim izborima 22. jula, na kojima je osvojila 47 odsto glasova, ministar inostranih poslova ponovo je imenovan na tu funkciju. On je podneo svoju kandidaturu parlamentu 14. avgusta, šest dana pre početka procesa za izbor predsednika, obećavajući da će poštovati ustav i principe sekularizma ako bude izabran.

U prva dva kruga glasanja 20. i 24. avgusta, Gul je dobio znatno više glasova nego druga dvojica kandidata, Sabahatin Čakmakoglu iz Stranke nacionalističke akcije i Husein Idžli iz Stranke demokratske levice, ali nije osvojio neophodnu dvotrećinsku većinu da bi postao predsednik. Za predsednika je izabran u trećem krugu glasanja 28. avgusta, uz podršku 339 poslanika u skupštini koja ima 550 članova -- što je znatno više od 276 glasova koliko je neophodno u tom krugu glasanja.

U svom inauguracionom govoru, Gul se ponovo potrudio da odstrani strahovanja svojih sekularnih protivnika da on i AKP imaju tajne islamske planove.

"Turska Republika je demokratska, sekularna, socijalna država vođena vladavinom zakona", rekao je on. "Uvek ću biti odlučan i rešen da se, bez diskriminacije, zalažem za svaki od tih principa i da ih dodatno učvršćujem u svakoj prilici".

Kao predsednik, Gul ima pravo da stavlja veto na zakone i postavlja sudije u najvišim sudovima Turske. Takođe će obavljati dužnost vrhovnog komandanta oružanih snaga.

Gul govori engleski i arapski jezik. On i njegova supruga Hajrunisa imaju troje dece.