Vojislav Koštunica

Premijer Srbije

(Razni izvori)

Vojislav Koštunica izabran je za premijera Srbije 3. marta 2004. godine, posle prevremenih izbora 28. decembra 2003, na kojima nijedna partija nije dobila dovoljno glasova da bi samostalno mogla da sastavi vladu. Manjinsku vladu, formiranu posle višenedeljnih koalicionih razgovora, čine članovi Koštuničine konzervativne Demokratske stranke Srbije (DSS), liberalne G17 Plus i koalicije Srpskog pokreta obnove i Nove Srbije. Vlada takođe ima podršku Socijalističke partije Srbije bivšeg jugoslovenskog predsednika Slobodana Miloševića.

Koštunica je rođen u Beogradu 1944. godine. Diplomirao je na Pravnom fakultetu 1966. godine, a 1970. je magistrirao i počeo da radi kao asistent. Doktorirao je 1974. godine, da bi ubrzo izgubio asistentsko mesto zbog političke čistke na fakultetu. Iste godine počeo je da radi na Institutu društvenih nauka, a 1981. godine prešao je u Institut za filozofiju i društvenu teoriju.

Za razliku od mnogih vodećih političara u Srbiji, Koštunica nikada nije bio član Saveza komunista. Godine 1989. osnovao je Demokratsku stranku (DS), zajedno sa pokojnim srpskim premijerom Zoranom ?inđićem, ubijenim u atentatu marta 2003. Koštunica je napustio DS jer je smatrao da njen program nije dovoljno nacionalno orijentisan. Osnovao je DSS 1992. godine, na čijem se čelu od tada nalazi. Kao poslanik u srpskom parlamentu od 1990. do 1997. godine, bio je žestok kritičar i Miloševića i međunarodne zajednice. Koštunica je naime smatrao da je Miloševićeva politika, kao i ona koju vodi svet, štetna po srpske interese.

Koštunica, koji sebe opisuje kao umerenog nacionalistu, smatra se jednom od najkontroverznijih ličnosti na Balkanu. Profesor prava blagog nastupa, koji ima reputaciju da se drži svojih principa bez obzira na političke okolnosti, zadivio je svet kada je 24. septembra 2000. godine pobedom na predsedničkim izborima porazio Miloševića i oterao ga sa vlasti posle trinaest godina vladavine. Koštunica se povukao sa mesta predsednika Jugoslavije u februaru 2003. Njegova ostavka bila je rezultat Beogradskog sporazuma koji je doveo do nestanka bivše Jugoslavije i stvaranja labave unije Srbije i Crne Gore.

U predstavljanju programa svoje vlade u srpskom parlamentu 2. marta 2004, Koštunica je kao ključne prioritete naveo rešavanje statusa kosovskih Srba, srpsko-crnogorske odnose unutar državne zajednice, institucionalne reforme, borbu protiv korupcije i ekonomiju. Obećao je da će voditi zemlju prema članstvu u Evropskoj uniji, rekavši da "za Srbiju i Crnu Goru u ovom trenutku nema druge alternative do evropskog puta".

Koštunica je oženjen.