Krijumčarenje ljudi na meti izveštaja EK

27/04/2013

Većina žrtava trgovine ljudima u EU su Bugari i Rumuni, navodi se u izveštaju.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 27.4.2013.

photo

U izveštaju EU o trgovini ljudima zaključeno je da se broj žrtava povećao u periodu od 2008. do 2010. godine. [AFP]

U pokušaju da otvori vrata borbi protiv trgovine ljudima, Evropska komisija je objavila izveštaj o tom trendu u Evropi kakav do sada nije urađen.

Sledeći korak u borbi protiv tog kriminala, kaže komesarka EU za unutrašnje poslove Sesilija Malmstrom, jeste da sve zemlje EU sprovode specifične zakone.

„Samo nekoliko zemalja je sprovelo zakone protiv trgovine ljudima i pozivam one koje to još nisu učinile da poštuju svoje obaveze“, rekla je Malmstromova.

Direktiva protiv trgovine ljudima olakšava krivično gonjenje preko nacionalnih granica osoba umešanih u jednu od najunosnijih kriminalnih aktivnosti, uz strožije kazne.

Nacrt o uvođenju direktive EU u bugarsko zakonodavstvo postoji već neko vreme i podnet je parlamentu, rekla je Ernesta Rusev iz sofijske Nacionalne komisije za borbu protiv trgovine ljudima, ali nije mogla da bude odobrena zato što je skupština raspuštena prošlog meseca.

„Nacrtom su predviđeni amandmani na Krivični zakon, Zakon o krivičnom postupku i određene izmene Zakona o borbi protiv trgovine ljudima“, rekla je ona za SETimes.

U izveštaju, kojim je obuhvaćen period između 2008. i 2010, zaključeno je da je većina žrtava trgovine iz Bugarske i Rumunije.

Od 3.316 građana EU koji su identifikovani kao žrtve krijumčarenja 2010. godine, Bugari i Rumuni su činili 718 i 1.558, čineći zajedno preko 78 odsto ukupnog broja.

Broj „identifikovanih žrtava“ i „potencijalnih žrtava“ koje su registrovali policija, nevladine organizacije i druge agencije u Bugarskoj, povećao se sa 250 u 2008. na 432 u 2010. godini.

Taj porast „pokazuje da je došlo do napretka u sistemu identifikacije“, rekao je Rusev, dodajući da je to takođe zank „većeg poverenja [kod ljudi] u institucije i nevladine organizacije koje se bave tim problemom“.

Broj ljudi prodatih u EU u svrhu seksualne eksploatacije, prisilnog rada ili usluga, prošenja, kriminalnih aktivnosti, uzimanja organa i drugih oblika teških kršenja ljudskih prava porastao je 18 odsto između 2008. i 2010, navodi se u izveštaju.

Izveštaj takođe obuhvata kandidate za EU, Hrvatsku, Island, Crnu Goru, Srbiju i Tursku.

Kipar prednjači sa brojem identifikovanih i potencijalnih žrtava trgovine na 100.000 građana, koji je dostigao vrhunac u 2009, kada je iznosio 14,2.

U Hrvatskoj se broj identifikovanih i potencijalnih žrtava trgovine ljudima kretao od osam u 2008, do pet naredne godine, a onda sedam u 2010. godini. Slično je u Srbiji, gde je 2009. identifikovano 127 žrtava, u poređenju sa 55 u 2008. i 89 in 2010. godini.

Izveštaj iz Turske pokazuje znatan pad u broju identifikovanih i potencijalnih žrtava -- sa 120 u prvoj godini perioda istraživanja na 102 u 2009, a onda 58 u 2010. godini.

Broj osumnjičenih krijumčara pao je za 17 odsto između 2008. i 2010. godine, navodi se u izveštaju EK.

Prema podacima policijskih registarskih sistema zemalja članica EU, u 2010. godini u Uniji je bilo ukupno 3.872 osumnjičenih trgovaca ljudima. Od tog broja 1.701 je državljanin EU, što je 44 odsto od ukupne cifre, od čega 380 Bugara i 305 Rumuna. Tri četvrtine ukupnog broja osumnjičenih su muškarci koji su se uglavnom bavili trgovinom u svrhu seksualne eksploatacije.

Prema izveštaju, bilo je ukupno 80 osumnjičenih krijumčara iz zemalja kandidata za EU i potencijalnih kandidata u 2010. godini; od čega 49 Turaka, 16 Albanaca i 13 srpskih državljana.

Slični tekstovi

Loading

„Od zemalja koje nisu članice EU, Crna Gora, Srbija i Turska zabeležile su porast osuđenih trgovaca ljudima“, navodi se u izveštaju.

Broj okrivljujućih presuda unutar Unije na Balkanu u 2010. bio je najveći u Rumuniji (203) i Bugarskoj (106). Među četiri balkanske nečlanice EU koje su obuhvaćene studijom, Turska je prednjačila sa 28 okrivljujućih presuda, a sledile su je Srbija sa 20, te Hrvatska i Crna Gora sa po tri.

Jedan od izazova sa kojima se Unija suočava, kako se navodi u izveštaju, jeste potreba jačanja istražnog procesa u slučajevima krijumčarenja ljudi, te krivično gonjenje i okrivljujuće presude za osobe koje učestvuju u ovoj kriminalnoj aktivnosti.

Koje mere Rumunija i Bugarska mogu da preduzmu da bi smanjile broj žrtava krijumčarenja ljudi? Recite nam šta mislite u komentarima.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li je Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) pretnja jugoistočnoj Evropi?

Da
Ne
Ne znam