Turski krediti pomažu izbeglicama u Bosni i Hercegovini

03/01/2013

Krediti pružaju nadu raseljenima da su pred njima bolji dani.

Dražen Remiković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 3.1.2012.

Preko milion ljudi isterano je iz svojih domova tokom rata u BiH 1991-1995. [AFP]

Zahvaljujući kreditnoj liniji u iznosu od 100 miliona evra koju je prošlog maja odobrila turska vlada, proizvođač mleka i povratnik Osman Muharemović vidi prosperitet u svojoj budućnosti.

„Imao sam velikih problema sa domaćim bankama. Praktično su me dovele do kolapsa. Jedva sam sačuvao svoje imanje sa 20 krava. Turski kredit mi je pružio šansu za napredak i povećanje proizvodnje mleka za 20 odsto“, rekao je taj stanovnik sela Konjević Polje, u opštini Bratunac u Republici Srpskoj, u izjavi zaSETimes.

Muharemović je jedan od prvih korisnika kreditne linije koju je dala Ankara, koja je uspostavljena pre svega da bi se pružila podrška raseljenima u Bosni i Hercegovini (BiH). Sredstva su isplaćena preko dve banke u BiH -- Bosna bank internešenela i turske Zirat banke -- i biće na raspolaganju narednih 10 godina. Muharemović dodaje da je njegov kredit u iznosu od 7.500 evra obrađen efikasnošću koja je retka u BiH, zbog čega su turska sredstva postala primamljiva opcija.

„Procedura dobijanja kredita vrlo je jednostavna i praktično sam dobio novac istog dana kada sam podneo zahtev. Ono što je najvažnije, nema kamate“, rekao je on. „S obzirom da sam ispričao kolegama svoje iskustvo sa tom bankom, oni su počeli da podnose zahteve za iste kredite.“

Više od milion ljudi bilo je primorano da ode iz svojih domova tokom rata u BiH 1991-1995. Vlasti su obezbedile povratak imovine koja je im je uzeta tokom krvoprolića, ali otprilike 113.000 ljudi koji su i dalje raseljeni suočeno je sa siromaštvom i nezaposlenošću.

Generalni direktor Bosna bank internešenela Amer Bukvić rekao je za SETimesda ova sredstva pružaju nove mogućnosti raseljenim ljudima u ekonomskoj nevolji, uz još jednu prednost doprinošenja reintegraciji u oblastima koje nose ožiljke sukoba.

„Izbeglice i raseljena lica sada mogu da dobiju povoljne kredite preko turske kreditne linije, da se vrate u svoje domove, da počnu proizvodnju i da pokrenu sopstveni biznis“, rekao je on. „Osnovni kriterijum za kredit je povratak manjina: povratak Bošnjaka i Hrvata u Republiku Srpsku i Srba u Federaciju BiH. Ti takozvani 'mali narodi' koji se vraćaju u svoje domove stub su multietničnosti u BiH.“

Bukvić dodaje da najugroženiji građani imaju pravo na finansiranje bez kamate, a stope za druge iznosiće od 2,99 odsto do 3,99 odsto, u zavisnosti od dužine perioda otplate.

Pored održivog povratka izbeglica, turskim sredstvima će, kako se očekuje, biti podržani projekti na polju poljoprivrede, turizma i zapošljavanja, kao i razvoj malih i srednjih preduzeća.

Slični tekstovi

Azra Hadžiahmetović, profesorka ekonomije na Univerzitetu u Sarajevu, rekla je da je potrebno još takvih inicijativa u BIH.

„Svaka kreditna linija namenjena najugroženijim kategorijama stanovništva dobrodošla je stanovništvu ove zemlje. U trenutku kada je život težak čak i ljudima sa sigurnim poslovima, svaki evro je važan“, rekao je on za SETimes.

Dok međunarodne posmatračke grupe nastavljaju da kritikuju vladu BiH zbog sporog tempa povratka, Hadžiahmetović je pozvao političke lidere da tursku kreditnu liniju posmatraju kao primer.

„Povratnici su kategorija kojoj mora da se posveti veća pažnja. Država treba da pronađe načine da ponudi sličnu pomoć onima kojima je najpotrebnija.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.