Spor proces identifikovanja žrtava Srebrenice
03/01/2013
Kosti ubijenih tokom rata u Bosni i Hercegovini sporo se identifikuju.
Bedrana Kaletović za Southeast European Times iz Sarajeva – 3.1.2013.
 Vlasti kažu da posmrtni ostaci stotina žrtava Srebrenice možda nikada neće biti identifikovani. [Bedrana Kaletović/SETimes] |
U julu 1995. godine Nura Mustafić je u masakru u Srebrenici izgubila svog supruga Hasana i njihove odrasle sinove Mirsada, Aliju, Fuada, kao i mnoge rođake. Ona je sahranila Hasana, ali još nije sahranila svoje sinove, jer njihova tela nisu identifikovana skoro dve decenije nakon njihove smrti.
„Stara fotografija moje porodice je jedino što imam. I nada... Nada da ću pronaći njihove kosti. Stalno razmišljam da mi je barem jedno dete živo, pa da me bar jednom godišnje zovne „majko“, mojoj sreći ne bi bilo kraja“, priča Nura.
Posle toliko godina potrage i čekanja, mnoge porodice još nisu pronašle posmrtne ostatke svojih najmilijih. Kosti ubijenih stanovnika Srebrenice, kažu eksperti, premeštane su nekoliko puta u različite masovne grobnice, što je dodatno otežalo proces identifikovanja.
„Izgleda da svima odgovara da se proces identifikacije odugovlači, a mi porodice smo na izmaku snaga. Mnogi su i umrli, a nisu dočekali da se njihovi pokopaju“, istakla je Hajra Ćatić, predsednica Udruženja „Žene Srebrenice“.
Stotine neidentifikovanih posmrtnih ostataka i dalje je u centru za identifikaciju u Tuzli. Neki od njih ne mogu da budu identifikovani jer su ubijene cele porodice. Postoji veliki broj sitnih kostiju koje ne mogu da se upotrebe za određivanje lanca DNK i zato ne može da se ustanovi gde pripadaju.
„Porodice žrtava nas sprečavaju u tome da se [napravi] jedna zajednička grobnica u koju bi se ukopale neidentifikovane kosti. Oni se nadaju da će tela njihovih najmilijih u budućnosti biti identifikovana, a nas čuvanje tih skeleta košta 800.000 KM (400.000 evra)“, kaže zaSETimes Amor Mašović iz Instituta za nestale osobe.
U nekoliko slučajeva obavljene su ponovne ekshumacije već sahranjenih tela kako bi se dodale kosti koje su kasnije pronađene i identifikovane u sekundarnim masovnim grobnicama.
„Tokom identifikacije ostataka postavlja se pitanje da li ukopati nekompletne posmrtne ostatke ili eventualno sačekati izvesno vreme da se pronađu nedostajući delovi tela. Odluka je isključivo na porodicama. Često porodica odluči da ukopa nekompletne ostatke, a mi naknadno pronađene delove na osnovu DNK analize, ponovo, uz saglasnost porodice, dodamo uz već ukopane kosti“, rekao je vođa projekta identifikacije „Podrinje“ Rifat Kešetović.
Hiba Ramić iz „Fondacije Veljaci-Bratunac 92“ kaže da porodice žrtava strahuju da će doći do propadanja posmrtnih ostataka.
„Mi smo svi svesni da kosti, odnosno njihov sastav, nakon nekog određenog perioda propadaju, tako da ćemo verovatno imati i taj problem. Zbog toga smatramo da je potrebno krenuti sa pokopavanjem žrtava u zajedničku grobnicu“, izjavila je Ramićeva za SETimes.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u