Bugarska treba da osigura bolju praksu krivičnog pravosuđa

12/12/2012

Krivično pravosuđe je najslabije polje vladavine zakona u Bugarskoj, navodi se u nedavno objavljenom izveštaju Svetskog projekta za pravdu.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije – 12.12.2012.

Manjak visoko kvalifikovanih sudija izaziva problem u sektoru krivičnog pravosuđa. [AFP]

Osiguravanje efektivnog krivičnog pravosuđa i dalje je veliki izazov za Bugarsku, pokazuje nedavni izveštaj Svetskog projekta za pravdu (WJP).

Trećim godišnjim Indeksom vladavine zakona, koji objavljuje ta međunarodna nevladina organizacija, obuhvaćeno je 97 zemalja, koje su rangirane na osam polja: ograničenje vladinih nadležnosti, korupcija, bezbednost, osnovna prava, otvorena vlada, sprovođenje propisa, građansko pravosuđe i krivično pravosuđe.

Bugarska je 81. u svetu, iza Rusije, Ukrajine i Pakistana, u pogledu krivičnog pravosuđa.

Najbolji učinak na polju krivične pravde u regionu imaju Bosna i Hercegovina (BiH) i Rumunija, koje su se našle na 29. i 33. mestu.

BiH je rangirana na osnovu svoje ocene 0,62 u odnosu na mogućih 1,0 kada je u pitanju taj faktor, zbog visokih ocena za „efektivno istraživanje krivičnih dela“ (0,75) i „pružanje odgovarajućeg pravnog postupka optuženima od strane krivično-pravnog sistema“ (0,70).

Ukupna ocena Rumunije na polju krivičnog pravosuđa je 0,60. Kao i BiH, najbolji učinak u ovoj kategoriji imala je za podfaktor „efektivno istraživanje krivičnih dela“ (0,72). Njena druga najviša ocena odnosi se na „nepristrasnost krivično-pravnog sistema“ (0,71).

Grčka je dobila ocenu 0,74 za podfaktor „krivično-pravni sistem oslobođen neprimerenog uticaja vlade“, a njena najmanja ocena, 0,22, odnosi se na efektivnost kazneno-poporavnog sistema u pogledu suzbijanja kriminalnog ponašanja.

Grčka je 46. po krivičnom pravosuđu, iza Makedonije i Hrvatske, koje su 41. i 42. zemlja na listi, ali ispred Srbije (60), Turske (71), Albanije (74) i Moldavije (75).

Bugarski eksperti i analitičari nisu bili iznenađeni lošom ocenom svoje zemlje kada je u pitanju konkretno ovaj faktor vladavine zakona.

„Postoje dva ključna razloga za to“, rekla je advokat iz Sofije Maja Zlateva za SETimes. „Prvo, sudijama je nezavisnost sudstva postala sinonim za apsolutnu [vlast], po kojem sve više vide sebe kao svete krave, zaboravljajući da je njihov zadatak da služe javnom interesu.“

„Drugo, postoji sve veća tendencija širom celokupnog pravosudnog sistema ka formalizmu prilikom primene zakona i u krivičnom i u građanskom pravu“, rekla je ona, takođe ukazujući na „manjak kvalifikovanih sudija, politički i korporativni pritisak na sudije i korupciju“.

Drugi eksperti su ukazali na nedostatak mehanizama prema kojima bi sudije bile odgovorne za loš rad ili za sudske predmete u zastoju, kao i na štetan, dugotrajan animozitet između suda i tužilaštva.

Prema Tihomiru Bezlovu, višem analitičaru u sofijskom Centru za studije demokratije, situacija u bugarskom sudskom sistemu „drastično se pogoršala“.

Slični tekstovi

„Nezavisnost sudova poslužila je kao odskočna daska ka apsolutnoj moći i samim tim apsolutnoj korupciji“, rekao je on za SETimes.

Uprkos nastojanjima da se unapredi imidž sudova poslednjih godina, samo 9 odsto bugarskih građana misli da su ona dovela do pozitivne promene, zaključila je sofijska agencija Alfa risrč u svom nedavnom izveštaju.

„Ljudi navode korupciju i politički pritisak kao osnovne probleme u bugarskim institucijama za sprovođenje zakona: kod policije, istražilaca, tužilaštva i sudova“, rekao je istraživač te agencije Ljubomir Todorakov za SETimes.

Neki građani, kao što je stanovnica Sofije Mila Dimitrova, kažu da je jedini način za unapređivanje trenutne situacije „uspostavljanje neke vrste pravosudnog odbora ili stavljanje tog sistema pod direktnu kontrolu EU“.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.