Mirni protesti protiv filma u Turskoj
20/09/2012
Protesti protiv filma uvredljivog za Islam uvek su bili uzdržaniji u Turskoj u poređenju sa mnogim drugim zemljama, kaže jedan analitičar.
Alakbar Raufoglu za Southeast European Times -- 20.9.2012.
 Protesti zbog filma „Nevinost Muslimana“, koji je protumačen kao uvredljiv prema Proroku Muhamedu, u Turskoj su protekli mirno. [Rojters] |
Užasnuti brutalnim protestima u Egiptu, Libiji i drugim muslimanskim zemljama protiv anti-islamskog video filma koji je protumačen kao uvreda prema Proroku Muhamedu, politički i verski lideri u Turskoj uspeli su da ubede svoje pristalice da pokažu uzdržanost.
„Film koji vređa Islam i Proroka je zao i provokativan, ali svako ko pribegne nasilju i sam pokušava da provocira Muslimane“, kaže premijer Redžep Tajip Erdogan. „Nećemo upasti u zamku provokacija. Oni koji pribegavaju nasilju i sami će biti smatrani provokatorima koji rade protiv interesa Muslimana. Mi to odbacujemo.“
Naoružana rulja zapalila je američki konzulat u Bengaziju 11. septembra i ubila američkog ambasadora J. Kristofera Stivensa i još trojicu službenika. Iako su protesti izbili u još najmanje dvadesetak zemalja, samo u nekoliko slučajeva, u Indoneziji, Avganistanu, Tunisu, Egiptu i Maroku, došlo je do nasilja.
Više od trideset ljudi širom sveta je stradalo, uključujući i dvanaest osoba ubijenih u napadu žene bombaša samoubice u Kabulu u utorak (18. septembra).
Američka vlada nema veze sa filmom „Nevinost Muslimana“, koji je u privatnoj produkciji napravio čovek koji se bavi nekretninama.
U Ankari, demonstranti su se dva puta okupljali ispred američke ambasade, uzvikujući slogane i paleći američku zastavu, ali su protesti bili mirni i snage bezbednosti nisu bile primorane da intervenišu.
Za političare u Ankari, kao što je Emrulah Isler, predsednik Turske Grupe u Organizaciji parlamentarne unije Islamske konferencije, nasilne demonstracije „u ime Islama“ idu na ruku radikalnim grupama u Islamskom svetu.
„Moramo da razumemo da radikalne trupe traže izgovor da pokažu svoje postojanje i šire svoju propagandu“, kaže Isler za SETimes. „Vređanje Proroka je neprihvatljivo, ali čak i to ne može da bude razlog za teror.“
Brutalni fanatizam u ime Islama osudili su i neki verski lideri.
U izjavi za SETimes, Mustafa Said Jacicioglu, profesor verskih studija i bivši šef Predsedništva za verske poslove, kaže da bi Muslimani širom sveta trebalo da nađu „pristojan način“ da iskažu svoje neslaganje ili bes zbog bilo kakvih provokacija protiv njihovih osećanja.
„Ako su svi ti protesti povezani sa filmom kojim se vređaju Islam i Prorok, ne bi ih trebalo izražavati na ulici, već u normalnim razgovorima, poput pokretanja teme pred međunarodnim organizacijama“, kaže Jacicioglu, koji je do prošlog leta bio zadužen za verske poslove u Erdoganovoj vladi.
Turska, kaže on, čini sve što je u njenoj moći da ostane uzdržana u odnosu na film. „Vidimo da ljudi u arapskim zemljama hrle na ulice u ime mira, ali izazivaju nove pogibije. Gde je tu logika?“ kaže on.
Garet Dženkins, viši saradnik „Turske inicijative“ Instituta za bezbednost i razvoj u Istanbulu, kaže da su protesti zbog uvreda na račun Islama uvek bili uzdržaniji u Turskoj nego u mnogim drugim zemljama.
„Bilo je isto kada se protestovalo zbog anti-islamskih stripova“, kaže on. „Ne mislim da to znači da su radikalni islamisti u Turskoj obavezno i manje besni, ali se čini da su u stanju da pokažu veću samokontrolu i da su sposobniji da naprave razliku između onog što se dešava u zemlji i vlasti te zemlje koja je odgovorna za to dešavanje.“
Protesti u prošlosti su ponekad dovodili do nasilja. Trideset sedam osoba je stradalo 1993. u Sivasu, kada je rulja od deset hiljada ljudi pokušala da linčuje Aziza Nesina zbog toga što je preveo Satanske stihove, priču Salmana Ruždija o Proroku Muhamedu, zbog koje je pisac osuđen na smrt.
„Turska još uvek ima veliki problem sa verskom netolerancijom“, kaže Dženkins. „Ali tradicionalno najgore nasilje, poput onog u Sivasu, upereno je protiv drugih turskih državljana, a ne stranaca.“
Ipak, ubrzo pošto su saznali za film, većina Turaka je čula da su ga osudile i SAD.
„Premijer Redžep Tajip Erdogan takođe je brzo osudio i film i nasilje. Tako da je i to verovatno pomoglo“, kaže on.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u