Grčke banke traže rešenje za dugovanja potrošača

19/09/2012

Dok se neplaćanje potrošačkih dugova približava stopi od 20 odsto, neke banke ponovo pregovaraju o planu isplate, dok druge zauzimaju čvršći pristup.

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 19.9.2012.

photo

Savetnik u agenciji EKPOIZO u Atini, koja predstavlja potrošače, pomaže klijentu. [Endi Dabilis/SETimes]

Grčke banke, koje imaju milione nevraćenih vladinih kredita za koje postoji opasnost da će doći do neizvršenja obaveza ukoliko Trojka EU-MMF-ECB ne da novi paket spasa, postaju agresivnije u prikupljanju potrošačkih dugovanja.

Banke pregovaraju o uslovima sa nizom dužnika – a u nekim slučajevima pribegavaju telefonskim pozivima i prete tužbama – u trenutku kada stopa neplaćanja potrošačkih dugova u zemlji prelazi 18 odsto, navodi se u analitičkim izveštajima.

Neke organizacije za zaštitu potrošača kažu da su banke previše agresivne, ali jedan zvaničnik navodi da bankari rade sa klijentima na smanjivanju kamatnih stopa i da pregovaraju o uslovima produženja otplate.

„Klijenti imaju problema [sa kompanijama za izvršenje dugova], ali kada im banke kažu 'Ne dirajte tu mušteriju jer ona plaća' onda kompanije prestanu da zovu“, rekao je Dimitris Pavlakis, ombudsman Helenske bankarske asocijacije, koja uspešno rešava 70 odsto potrošačkih žalbi.

Iako je dokapitalizacija već jednom izvršena ove godine, nakon što je prethodna vlada nametnula bankama i investitorima gubitke od 74 odsto kako bi se otpisao dug zemlje, grčke banke su toliko uzdrmane da im je potrebna injekcija od još 50 milijardi evra u gotovini, koja je trenutno blokirana dok koaliciona vlada na čelu sa premijerom Antonisom Samarasom ne pripremi još 14,16 milijardi dolara rezova.

Trojka EU-MMF-ECB dala je 239 milijardi evra u sklopu ekonomskog spasa u zamenu za to da Grčka pristane da sprovede drastične mere štednje. Grčka je u petoj godini recesije, sa nezaposlenošću od 24 odsto, zatvorenih 68.000 preduzeća nakon 2010. godine i padom ekonomije od 7 odsto.

Grčke banke imaju 16 milijardi evra kredita izdatih vladi i oko 24 milijarde evra učešća u vladinim obveznicama, kod kojih će verovatno doći do neizvršenja ako Trojka bude blokirala drugi paket spasa, što bi institucije dovelo u neizvesnu poziciju.

Izveštaj Mudisa iz avgusta pokazao je da je broj neispunjenih potrošačkih kredita dostigao 18,7 odsto u prvom kvartalu, a grčki bankarski analitičari kažu da sada verovatno izbnosi 20 odsto ili više, što znači da loši krediti ukupno iznose 50 milijardi evra. To je povećanje od 400 odsto u odnosu na početak 2009. godine. Narodna banka Grčke saopštila je da su krediti izdati grčkim domaćinstvima i kompanijama iznosili 240,2 milijarde evra krajem juna.

Manolis Krajsakis, ekonomista Nacionalnog centra za socijalna istraživanja u Atini, kaže da su banke same krive što nisu dale potrošačima opcije za otplatu i što nisu shvatile da mnogi od njih ne mogu da plaćaju zbog velikih smanjenja plata i penzija i povećanja poreza. „Banke nisu pokazale spremnost da učine to“, izjavio je on za SETimes. „Trebalo bi da sprovedu više programa da bi pustili ljude da izvrše restrukturaciju.“

Analiza odeljenja ISI Nova tržišta njujorškog CEIC-a iz maja pokazala je da se grčke banke – od kojih su dve već primorane na privatizaciju zbog predstojeće nesolventnosti – savijaju pod teretom „žestokog“ neotplaćivanja potrošačkih kredita, koje je dostiglo 28,9 odsto u četvrtom kvartalu 2011. godine. CEIC za to okrivljuje mere štednje.

Slični tekstovi

Loading

Georgina Duzeni, advokat grupe EKPOIZO, koja se zalaže za prava potrošača, rekla je da je ta grupa podnela preko 7.000 žalbi protiv praksi banaka za prikupljanje dugova i da dolazi do porasta korišćenja agencija za izvršenje dugova koje uhode ljude koji ne mogu da plate. „Nemaju takta i napadaju ih, postavljaju lična pitanja i pokušavaju da saznaju zašto ne mogu da plate svoje dugove“, rekla je ona za SETimes, dodajući da takođe da one krše zakone koji ih ograničavaju na jedan poziv svaka dva dana.

Penzioner Anastasios Dermos, 70, rekao je za SETimesda je bio toliko uznemiravan da je prestao da se opire i zatražio je od svoje ćerke da podigne kredit kako bi otplatila kredit koji on nije mogao da otplati jer su njegove beneficije smanjene.

„Zvali su me tri puta dnevno i pretili mi. ‘Uzećemo vam kuću’. Postavljali su zahteve. Ti ljudi su čudovišta“, rekao je on.

(Dau Džons 18.8.2012; Blumberg 18.8.2012; Volstrit žurnal 17.8.2012; Katimerini 2.8.2012, 14.8.2012)

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Vojske na Balkanu sarađuju u kriznim situacijamaVojske na Balkanu sarađuju u kriznim situacijama

Saradnja koju su oružane snage zemalja Balkana demonstrirale pokazala se kao dragocena u prirodnim nepogodama, slažu se stručnjaci i zvaničnici.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Vojske u jugoistočnoj Evropi sarađuju kako bi pomogle građanima susednih zemalja tokom vanrednih situacija i katastrofa. Da li podržavate dodatnu zajedničku obuku kojom bi se ojačala takva misija?

Da
Ne
Ne znam