Rumunija i Bugarska postavile slučajeve trgovine ljudima kao prioritet

18/09/2012

Dve zemlje nastavljaju da se suočavaju sa ovim fenomenom uprkos koracima koji su preduzeti u borbi protiv njega.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 18.9.2012.

photo

„Vlasti treba da unaprede siromašne zajednice iz kojih dolazi većina žrtava kako bi ljudi imali održivu alternativu“, rekla je Jana Matei, šefica rumunske organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Reaching Out, u izjavi za SETimes. [Viktor Barbu/SETimes]

Najmanje 540 Bugara bili su žrtve trgovine ljudima 2011. godine, dok je Rumunija prošle godine sprovela istragu skoro 900 sličnih slučajeva. Taj porast, koji se pripisuje seksualnoj eksploataciji, potvrđuje da dve zemlje ostaju i izvor i tranzitne oblasti u regionu za takve ilegalne aktivnosti, kažu eksperti.

U Rumuniji se broj slučajeva 2011. godine povećao u odnosu na 717 prethodne godine. Istovremeno, agencije za borbu protiv trgovine ljudima podigle su optužnice protiv 480 osoba u tim slučajevima, u poređenju sa 407 u 2010. godini. Osuđeno je preko 270 prestupnika, u odnosu na 203 pre dve godine. U Bugarskoj je od 112 prestupnika koji su osuđeni prošle godine za 95 izrečena sudska kazna zbog trgovine ljudima u seksualne svrhe.

„Broj onih sa efektivnih kaznama povećao se prošle godine. Prvi put ikada … imamo kazne u trajanju od preko 10 godina zatvora, od kojih je šest izrečeno 2011. godine. Ovo je prvi ozbiljan korak … kako bi se pokazalo i građanima i kriminalcima da ovi drugi nisu nedodirljivi“, kaže Antoaneta Vasileva, glavna sekretarka Nacionalne komisije za borbu protiv trgovine ljudima, u izjavi Bugarskom nacionalnom radiju.

Grupa eksperata za borbu protiv trgovine ljudima (GRETA), organizacija pri Savetu Evrope, zaključila je u junu da Rumunija, bez obzira što je preduzela korake za borbu protiv tog fenomena, treba da posveti veću pažnju nekim aspektima.

Potrebno je organizovati jačanje koordinacije i saradnje između svih aktera u borbi protiv trgovine ljudima, a postoji i potreba za dodatnim merama u hvatanju u koštac sa osnovnim uzrocima krijumčarenja, a posebno kroz olakšavanje pristupa ranjivih grupa obrazovanju i radnim mestima, navodi se u izveštaju.

GRETA je takođe preporučila bolju obuku relevantnih profesionalaca, a posebno granične policije koja na kraju može da prepozna i identifikuje žrtve trgovine ljudima, zatim praktičnu pomoć i efektivan pristup nadoknadi i zakonskom obeštećenju žrtava.

Kada su u pitanju istrage i krivično gonjenje, Savet Evrope poziva Bukurešt da pojača proaktivne istrage trgovine ljudima u svrhu radnog iskorišćavanja i bilo kakvu navodnu umešanost javnih zvaničnika u prestupe vezane za trgovinu ljudima.

Ali, taj fenomen cveta u neizvesnoj ekonomskoj sredini, upozoravaju eksperti GRETA.

„Opšte je prihvaćeno to da unapređivanje ekonomskih i socijalnih uslova u zemljama porekla i mere za izlaženje na kraj sa siromaštvom predstavljaju efektivan način za sprečavanje trgovine ljudima“, rekla je Klaudija Lam, ekspert u GRETA, u izjavi za SETimes.

Ona je dodala da su predrasude glavna prepreka društvenoj reintegraciji žrtava. „To se odrazilo na pristup školama, stručno usavršavanje, a, u vremenima teških ekonomskih okolnosti, posebno na tržište rada“, rekla je ona.

Lam takođe ističe da jednu od izloženih kategorija predstavljaju deca preko dva miliona Rumuna koji rade u inostranstvu. „Deca koju su roditelji ostavili u zemlji i otišli u inostranstvo predstavljaju grupu podložnu trgovini ljudima u Rumuniji i mi naglašavamo potrebu da rumunske vlasti pooštre preventivne mere vezane za tu decu“, rekla je ona.

U pisanom saopštenju prosleđenom SETimesu, Nacionalna agencija za borbu protiv trgovine ljudima navela je da je prošle godine pomogla 807 žrtava, tokom zakonskog postupka i savetima. Prošle godine je izvršena repatrijacija 60 žrtava, od kojih je 27 pretrpelo seksualnu eksploataciju, 22 je eksploatisano u svrhu rada, a 10 je korišćeno za prošenje, navodi agencija.

Agencija je takođe rekla da pridaje veliki značaj podizanju svesti o trgovini ljudima, te da je organizovala preko 1.250 akcija prevencije u isto toliko obrazovnih institucija tokom 2011. godine.

Ali, specijalisti upozoravaju da je u borbi sa ovim sve većim fenomenom neophodno više od obrazovanja.

Slični tekstovi

Loading

„Vlasti treba da unaprede siromašne zajednice iz kojih dolazi većina žrtava kako bi ljudi imali održivu alternativu“, kaže Jana Matei, šefica rumunske organizacije za borbu protiv trgovine ljudima Reaching Out, u izjavi za SETimes. „Oni lako mogu da učine to pristupom evropskim fondovima“, dodala je ona.

Istovremeno, obrazovnom sistemu je potreban potpuni preokret, dodaje Matei.

„Potrebna su nam deca koja su u stanju da razviju lično, nezavisno razmišljanje koje vodi solidnom životnom iskustvu. Na kraju, ali ne i manje važno, potrebna nam je decentralizacija sistema borbe protiv krijumčarenja ljudi. Samo primera radi, mi, nevladine organizacije, ne znamo šta se događa sa žrtvama nakon što se obavi repatrijacija.“

„Ali, sve to zahteva centralnu koordinaciju a, nažalost, ne postoji politička volja u tom smislu“, rekla je ona. „Nažalost, trgovina ljudima nije na listi prioriteta političara, previše su zauzeti međusobnim sukobima. Međutim, ovo je fenomen koji se sve više širi i koji utiče na sve više maloletnika, pa su potrebne ozbiljne mere kako bi se sa njim izašlo na kraj.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li je Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) pretnja jugoistočnoj Evropi?

Da
Ne
Ne znam