Balkan pooštrava mere protiv internet kriminala nad decom

10/09/2012

Regionalnim inicijativama koordinišu se sprovođenje zakona, tehnološke kampanje i kampanje podizanja svesti građana, u pokušaju da se mladi zaštite od opasnosti koje vrebaju na internetu.

Aleksandar Pavlevski za Southeast European Times iz Skoplja -- 10.9.2012.

Jedno od petoro dece na Balkanu koja koriste internet postaje meta internet predatora. [Rojters]

Zemlje širom regiona razmišljaju o načinima za zaštitu dece od pedofila i drugih pritajenih opasnosti na internetu.

Regionalni podaci pokazuju da 20 odsto dece koja koriste Internet postane meta internet predatora ili pedofila. Među decom koja se nađu na meti 77 odsto je uzrasta 14 godina ili starije, a 22 odsto uzrasta 10 do 13 godina. Od dece koja se suoče sa seksualnim sadržajem na internetu 93 odsto ne obavesti svoje roditelje, kaže konsultant za društvene medije i proizvođač softvera Darko Disoski.

Nekoliko zemalja ima različit pristup problemu. Srbija je pre dve godine osnovala radnu grupu za izlaženje na kraj sa pedofilima i do sada je uhapsila 40 osoba.

U Bugarskoj vlasti daju roditeljima veću kontrolu nad onim što njihova deca gledaju na Internetu nudeći softver koji omogućava praćenje internet strana i otkucaja na tastaturi i šalje roditeljima dnevne izveštaje. Svrha je da se roditeljima olakša da svoju decu drže podalje od internet strana na kojima bi mogle da im se obrate nepoželjne odrasle osobe.

Makedonsko ministarstvo za informativnu tehnologiju i administraciju saopštilo je da planira da otvori telefonsku liniju za pomoć kako bi upoznalo roditelje i decu sa načinima za minimalizovanje izlaganja opasnosti i za prijavljivanje nedopuštenog internet materijala. Nevladine organizacije takođe su zamoljene da se pridruže nastojanjima.

„Važno je imati na umu da je ovo relativno nov fenomen, koji zahteva puno pažnje i nastojanja u budućnosti ako želimo da zaštitimo svoje najmilije“, rekao je Disoski, koji je takođe aktivan predstavnik u nevladinom sektoru, u izjavi za SETimes. „Svi smo tu da pomognemo.“

Disoski ukazuje da nevladine organizacije već nude besplatan softver za zaštitu dece, objašnjavajući da, s obzirom da 62 odsto makedonskih porodica poseduje kompjutere, a 54 odsto koristi internet, roditelji moraju da traže besplatna softverska pomagala i da ih koriste da bi zaštitili decu.

Ta preporuka je u skladu i sa savetom ministarstva.

„Oni [softverski programi] mogu da se dobiju u svakoj IT prodavnici ili da se preuzmu sa Interneta. Roditelji će biti u mogućnosti da odrede parametre: kada njihova deca mogu da koriste internet, koliko dugo, koje stranice i koje sadržaje mogu da gledaju. To je jedan od prvih koraka za zaštitu dece na internetu“, kaže ministar informacija, tehnologije i administracije Ivo Ivanovski.

Cilj projekta je hvatanje u koštac sa nizom pitanja i na lokalnom i na nacionalnom nivou, a među ključnim područjima na koja je usredsređen jesu nezakoniti sadržaji, dečija pornografija, govor mržnje i zaštita dece na Internetu.

Takođe će biti uspostavljeni lokalni centi za podizanje svesti među stanovništvom, što će pomoći da se osmisle nacionalne kampanje usmerene konkretno na decu, mlade, roditelje i nastavnike, objašnjava Ivanovski.

Koordinator nastojanja biće nacionalni internet hotlajn provajder.

„Fokusiraćemo se na razvoj jednostavnih pomagala za prijavljivanje od strane internet zajednice, razvoj i implementaciju odgovarajućih pomagala za postavke privatnosti prema starosnoj dobi, kao i na širu upotrebu klasifikacije sadržaja i širu raspoloživost i upotrebu pomagala za roditeljsku kontrolu“, kaže Violeta Georgijevska, predstavnica Makedonskog internet hotlajn provajdera, u izjavi za SETimes.

Za manje od godinu dana Makedonija je zabeležila preko 400 IP adresa sa kojih je preuzeto 4.323 različitih datoteka dečije pornografije. Rezultat pretrage sa rečima „tući“ i „prebijanje“ bilo je 300 video snimaka unutar zemlje.

Preko 25.000 internet video snimaka ima ksenofobičan ili nacionalistički sadržaj. Tražeći psovke istraživači su pronašli 41 milion primera na ćiriličnom pismu i 106 miliona na latinici.

Prema planovima projekta, Makedonija će tražiti da se svaki o njenih hotlajn provajdera pridruži Međunarodnoj asocijaciji internet hotlajnova (INHOPE). Uspostavljen 1999, sa 42 hotlajna globalno, program ima podršku Sigurnijeg interneta, programa Evropske komisije, čiji je jedini cilj da reaguje na ilegalne sadržaje kako bi se sačuvala sigurnost interneta za korisnike.

Slični tekstovi

Planovi takođe nagoveštavaju da će Makedonija pojačati kontrolu i zakonske sankcije nad onima koji ugrožavaju decu i mlade preko interneta. Krivičnim zakonom se 38 internet postupaka definiše kao „krivično delo“ za koje će nadležnost u krivičnom gonjenju imati specijalizovana jedinica, pored njene već postojeće uloge u borbi protiv kompjuterskog kriminala i dečije pornografije.

Mada mnogi ukazuju da bi roditelji mogli da budu bolje informisani, veliki broj njih očigledno jeste spreman da se angažuje.

„Iskreno ne znam šta sve moja deca gledaju na internetu“, kaže Ole Nikolovska iz Skoplja, priznajući da njene tri male ćerke provode šest do 12 sati nedeljno na internetu.

„Mi nemamo kontrolu nad sadržajem koji one vide, ali bih volela da me neko nauči ili da mi da program koji bi mi omogućio da vidim šta one gledaju, kako bih ih zaštitila od štetnih uticaja“, rekla je ona. „Svaka pomoć je dobrodošla.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.