Turska najveći poslovni konkurent u regionu; Bugarska i BIH takođe napreduju

07/09/2012

Novo istraživanje globalne konkurentnosti koje je sproveo Svetski ekonomski forum pokazalo je da je nekoliko zemalja regiona napredovalo.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 7.9.2012.

Turska je najkonkurentnija ekonomija u jugoistočnoj Evropi, navodi Svetski ekonomski forum. [Rojters]

Svetski ekonomski forum (SEF) objavio je u sredu (5. septembra) svoj godišnji Izveštaj o globalnoj konkurentnosti i naveo Tursku kao najkonkurentniju ekonomiju jugoistočne Evrope.

Izveštajem na 545 strana iz ove godine obuhvaćene su 144 ekonomije, uključujući sve zemlje jugoistočne Evrope osim Kosova. Zemlje obuhvaćene istraživanjem rangirane su u Globalnom indeksu konkurentnosti (GCI) SEF-a, na osnovu ocena koje su dobile po svakom od 100 indikatora, koji su svrstani u 12 grupa.

Među njima su institucije, infrastruktura, makroekonomska klima, zdravstveno i osnovno obrazovanje, visoko obrazovanje i praksa, dobra tržišna efikasnost, efikasnost tržišta rada, razvoj finansijskog tržišta, tehnološka spremnost, obim tržišta, poslovna sofisticiranost i inovacije.

Ekonomski rast od 8,4 odsto u 2011. godini, veća makroekonomska stabilnost, pouzdaniji finansijski sektor i lakši pristup preduzeća finansijama navedeni su kao neki od faktora koji su omogućili Turskoj da skoči 16 mesta na GCI.

„Vibrantni poslovni sektor u Turskoj podstiče važan napredak efikasnosti na njenom velikom domaćem tržištu (koje je na 15. mestu), koje je obeleženo intenzivnom lokalnom konkurencijom (16. mesto)“, ukazuje se u izveštaju.

Sa ukupnom ocenom 4,45 od mogućih 7, zemlja sa više od 70 miliona ljudi skočila je na 43. mesto na globalnoj tabeli, prestigavši Kipar, i postala najkonkurentija ekonomija u regionu.

„Rezultati ovog indeksa ponovo pokazuju da turska ekonomija postepeno postaje izvor inspiracije za ostatak sveta u trenutku nastavka finansijskih previranja“, rekao je Profesor Turkan Dagoglu, poslanik vladajuće Partije pravde i razvoja (AKP). SETimes.

„Turska je ove godine imala najmanji procenat nezaposlenosti u protekloj deceniji; ali, neophodno je orijentisati njeno stanovništvo da postane kvalifikovan ljudski kapital aktivan u konkurentnim sektorima, kao što su svemirska industrija ili obnovljiva energija.“

Dagoglu je takođe istakao potrebu da Turska pokaže bolje rezultate na polju zdravstvene infrastrukture i pristupa zdravstvenim objektima, kako bi mogla dodatno da unapredi svoju poziciju na listi.

Turska se našla među četiri zemlje jugoistočne Evrope koje su poboljšale svoju poziciju u ovogodišnjem GCI. Bugarska i Bosna i Hercegovina (BiH) popele su se po 12 mesta i zauzele 62. i 88. mesto, a Moldavija je je otišla gore 6 mesta i sada je 87.

Bugarski ministar energetike, ekonomije i turizma Deljan Dobrev izjavio je sofijskoj Novoj TV da je poboljšanje pozicije „vrlo važno, jer će uliti veće poverenje stranim investitorima“. Bugarska je bila najbolja (31) u grupi „makroekonomske klime“ i najgora (108) u grupi „institucije“.

Srbija, koja je na 95. mestu, jedina je zemlja regiona u ovogodišnjem izveštaju koja je zadržala isto mesto.

Prema rečima Vlajka Senića, državnog sekretara srpskog ministarstva finansija, vlada predviđa neke značajne sistemske mere za unapređivanje ekonomske situacije u zemlji.

„Identifikovali smo pet najproblematičnihih oblasti za 'poslovanje' i ostvarićemo najveći napredak na tom polju“, rekao je on za SETimes.

Smanjenje javne administracije i pojednostavljenje procedura za domaće i strane investitore, kao i koraci za svođenje budžetskog deficita na ispod 4 odsto BDP, novi Zakon o deviznom poslovanju i modernizacija poreske administracije neki su od koraka na dnevnom redu, precizirao je on.

„Ukidamo niz različitih parametara i to će pojednostaviti i smanjiti troškove poslovanja u Srbiji“, rekao je Senić.

Pored Grčke, koja je zabeležila pad od šest mesta i sada je 96. u novom GCI, Rumunija i Makedonija su pale po jedno mesto, na 78. i 80. Hrvatska se popela na 81, sa 76. mesta na kojem je bila prošle godine, a Kipar i Albanija pali su 11 mesta, na 58, odnosno 89. Crna Gora je zabeležila najveći pad, od 12 mesta, i nalazi se na 72. mestu na listi.

Makedonska vlada je zadovoljna rezultatima, s obzirom da je zemlja uspela da održi svoj nivo konkurentnosti čak i u vreme krize. U GCI za 2011. bila je 79, ali su ove godine Sejšelska ostrva, jedna od dve nove ekonomije koje su uvrštene u izveštaj, rangirana bolje od Makedonije.

„Pozitivni efekti koji su doveli do održanja ovog trenda izazvani su uglavnom aktivnostima i projektima koje predlaže i vodi vlada. Da drugi indikatori na koje više utiču kompanije ne beleže takav pad, bilo bi realno nadati se statusu druge najkonkurentije ekonomije, posle Slovenije“, rekao je Vladimir Peševski, potpredsednik vlade zadužen za ekonomska pitanja, misleći na šest bivših jugoslovenskih republika.

Slični tekstovi

„Ali, ipak treba da budemo zadovoljni rezultatima, jer oni pokazuju organizovaniji pristup unapređivanju konkurentnosti zemlje.“

Florin Citu, rumunski ekonomski analitičar i vlasnik konsultantske kompanije, rekao je da 78. mesto koje je zauzela njegova zemlja u novom GCI „rezimira u jednoj brojci sve probleme rumunske ekonomije -- korupciju, preterano oporezivanje i loše zaštićena imovinska prava -- probleme koje su takođe u proteklom periodu signalizirali strani investitori i koji se se pominju u izveštajima koje su radile ili Evropska komisija ili MMF“.

„To potvrđuje sa čim se realno borimo“, rekao je on za SETimes. „Svi ti problemi doveli su do toga da Rumunija nazaduje na polju konkurentnosti u SEF proteklih godina. Nažalost, u Bukureštu se to samo posmatra, ali se ne obraća pažnja, osim u izborne svrhe.“

Izveštači SETimesa Biljana Lajmanovska iz Skoplja, Menekše Tokjaj iz Istanbula, Pol Čočoju iz Bukurešta i Biljana Pekušić iz Beograda doprineli su ovom izveštaju.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.