Planovi ratnog zločinca za Agrokomerc dovedeni u pitanje

09/08/2012

Mnogi tvrde da je povratak Agrokomerca ranijem uspehu malo verovatan.

Ana Lovaković za Southeast European Times iz Sarajeva -- 9.8.2012.

photo

Fikret Abdić je u martu oslobođen iz zatvora u hrvatskom gradu Puli, nakon što je odležao skoro 11 godina zbog ratnih zločina. [Rojters]

Osuđeni ratni zločinac Fikret Abdić najavio je da planira da oživi kompaniju koju je nekada vodio, proizvođača hrane Agrokomerc, ali analitičari sumnjaju da će imati uspeha u tome, zbog znatnog duga kompanije i pitanja koja se postavljaju oko vlasništva.

„Ljudi su bez posla“, rekao je Abdić. „Mnogi su na ivici gladi i očaja, zbog čega ja, kao tvorac Agrokomerca, zajedno sa deoničarima, [nameravam] da počnem proizvodnju i revitalizujem kompaniju.“

Abdića je 2002. godine hrvatski sud osudio za ratne zločine nad Bošnjacima lojalnim bosanskoj vladi i osuđen je na 20 godina zatvora. Vrhovni sud Hrvatske kasnije je smanjio kaznu na 15 godina. On je pušten na slobodu u martu, nakon 11 godina provedenih u zatvoru.

Pod Abdićem, koji je došao na na njegovo čelo sedamdesetih godina, Agrokomerc je postao jedna od najuspešnijih kompanija bivše Jugoslavije. Zapošljavao je 13.000 ljudi i izvozio proizvode u 22 zemlje.

„Oporavak kompanije Abdiću je važan samo kao način konfrontacije sa etnopolitičkim i klerikalnim elitama u BiH. Abdićeva ekonomska filozofija koja je bila efektivna tokom bivšeg [socijalističkog] režima ne može da bude funkcionalna u modernim uslovima“, rekao je za SETimes Enver Kazaz, profesor politike na Sarajevskom univerzitetu.

Analitičari ukazuju da su svi raniji pokušaji da se oživi Agrokomerc propali.

Ono što osujećuje oživljavanje je nejasno vlasništvo. Radnici kompanije kupili su 53 odsto deonica uoči sukoba 1992-95, ali ju je vlada FBiH kasnije nacionalizovala -- što je pitanje o kojem odlučuje Evropski sud za ljudska prava u Strazburu.

Posle nacionalizacije vlada FBiH je počela da privatizuje firmu prodajom njenih raznih ogranaka lokalnim moćnicima.

Eksperti procenjuju da Agrokomerc vredi 400 miliona evra, ali imovina kompanije u Srbiji, Hrvatskoj i Crnoj Gori čini 70 odsto vrednosti. Njen dug je 150 miliona evra.

Abdić je rekao da radi finansiranja oživljavanja firme traži deo od vrednosti nekretnina u Hrvatskoj, koje su izgrađene i sredstvima Agrokomerca. Među njima je silos od 42.000 tona u luci Rijeka i distributivni centar u Kukuljanovu, čija je vrednost procenjena na 40 miliona evra.

Imovina Agrokomerca predmet je ugovora iz 2001. godine o sukcesiji bivše Jugoslavije, ali Srbija i Hrvatska nisu vratile imovinu, koja se procenjuje na preko 500 miliona evra.

Abdić je takođe predložio da radnici i deoničari podele polovinu svoje buduće zarade sa trenutnim vlasnicima imovine u Hrvatskoj, čime se štite interesi obe zemlje.

Abdić je rekao da on računa na 38.000 državljana BiH u dijaspori i njihovu podršku oživljavanju Agrokomerca kroz investicije.

Mnogi su skeptični u pogledu tog plana.

Slični tekstovi

Loading

„To su isključivo apstraktna obećanja bez stvarnih osnova i podrške. Abdić nikada nije pomenuo kako će otplatiti dug Agrokomerca od 70 miliona evra“, rekao je Adil Šušnjar, predstavnik Unije radnika Agrokomerca, u izjavi za SETimes.

Ali, drugi, kao što je hrvatski ekonomista Slavko Kulić, kažu da bi Abdić ipak mogao da ponovi uspeh kompanije iz sedamdesetih. „Nema sumnje da i dalje može da postigne uspeh sa Agrokomercom“, ukazuje Kulić.

Ministar industrije, energetike i rudarstva u FBiH Erdal Trhulj, koji je zadužen za Agrokomerc, smatra da je ta izjava javna predstava uoči predstojećih lokalnih izbora u oktobru.

„Abdićev predlog da reši Agrokomercove probleme novcem koji će prikupiti od dijaspore BiH je nerealan, kao i njegova očekivanja da će vlada pokriti dug kompanije“, rekao je on za SETimes. „Jedino realno rešenje je iznajmljivanje nekretnina na duže vreme.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li je Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) pretnja jugoistočnoj Evropi?

Da
Ne
Ne znam