Profesionalci u regionu teško pogođeni ekonomskom krizom

17/07/2012

Bez obzira da li ostanu kod kuće ili se presele u zemlje EU, dobro obrazovani i prosperitetni profesionalci nailaze na mali broj otvorenih vrata.

Bojana Milovanović i Linda Karadaku za Southeast European Times iz Beograda i Prištine -- 17.7.2012.

Nezaposleni Grci čekaju da dobiju beneficije u birou za nezaposlene u Atini. Nezaposlenost mladih u Grčkoj premašila je 50%. [Rojters]

Na balkanske ekonomije znatno su uticale ekonomske fluktuacije u evrozoni, ali eksperti kažu da profesionalci u regionu, kao i oni koji su emigrirali u zemlje evrozone, imaju posebnih poteškoća u pronalaženju posla.

Stvarne cifre se nekada osporavaju -- računaju se samo ljudi koji zvanično traže posao u uskom vremenskom okviru -- pa opet retko ko pomisli da profesionalci čine značajan procenat nezaposlenih.

Tržišta rada u evrozoni su u silaznom trendu i ne pokazuju znakove oporavka.

„Ako se trenutni politički kurs ne promeni brzo, moguće je da će dodatnih 4,5 miliona radnih mesta biti izgubljeno u naredne četiri godine“, rekao je za SETimes Vinćenco Splecia, viši ekonomista Međunarodnog instituta za studije rada.

Nezaposlenost u EU je blizu 23% -- skoro polovina nezaposlenih radi na privremenim ugovorima -- ali je na Balkanu veća od 50%, kaže EU.

Od 540.000 registrovanih nezaposlenih osoba u Bosni i Hercegovini (BiH), eksperti procenjuju da je petina visoko obrazovana.

Većina -- inženjeri, IT specijalisti i drugi -- razmišlja o odlasku u EU, s obzirom da se njihova zanimanja tamo traže, ali se suočavaju sa administrativnim i drugim preprekama u zapošljavanju u tim zemljama.

„Svaka zemlja EU pruža prednost prvo svojim građanima, pa građanima drugih zemalja članica EU, a tek onda drugima“, rekao je Boris Pupić, predstavnik agencije za zapošljavanje u Tuzli, koja služi kao posrednik za poslodavce u EU.

Pritisnuta velikim problemom nezaposlenosti, vlada BiH uskoro će potpisati sporazum o razmeni radnika sa Slovenijom, kako bi se olakšalo zapošljavanje građana BiH u toj zemlji.

Skoro desetina radne snage u Srbiji je visoko obrazovana, ali mladi profesionalci kažu da imaju malo izgleda za sticanje iskustva koje bi im moglo doneti posao u njihovoj profesiji.

Stanovnica Beograda Milena Stanković, 30, koja je diplomirala arapski jezik, nije mogla da pronađe posao vezan za svoju profesiju i sada radi kao prodavačica.

„Mislila sam da neću imati problema da pronađem posao, ali poznavanje arapskog i engleskog nije mi pomoglo. Uprkos tome, ne gubim nadu i i dalje podnosim zahteve za posao, raspitujem se okolo i nadam se poslu u svojoj profesiji“, rekla je Stankovićeva za SETimes.

Skoro dve trećine mladih Kosovara u svojim srednjim dvadesetim godinama je nezaposleno; od 350.000 ljudi koji traže zaposlenje 40 odsto su kvalifikovani profesionalci.

„Moja namera bila je da zaradim nešto novca da bih finansirao svoje studije, ali mogao sam da radim samo dva meseca, jer je prodaja kozmetičkih proizvoda loša“, kaže za SETimes Bleart Rafuna, 24, student Prištinskog univerziteta koji se zaposlio u kozmetičkoj kompaniji, ali je otpušten posle dva meseca.

Zaposleni stariji profesionalci ne prolaze ništa bolje, s obzirom da su u najvećoj opasnosti da izgube posao, dok oni u toj starosnoj grupi koji nemaju posao kažu da je situacija beznadežna.

Slični tekstovi

Srpski ekonomista Dragan Marinković, 62, radio je u privatnom sektoru od 1999. godine, ali je otpušten pre pet godina.

„Niko vam neće dati šansu kada do penzije imate nekoliko godina. ...Činjenica da imam univerzitetsku diplomu i decenije iskustva ne znači ništa“, kaže Marinković za SETimes.

Većina ekonomskih, političkih i socijalnih transakcija na Kosovu -- i na Balkanu -- obavlja se u paralelnom sivom sistemu, izvan zvaničnog, formalnog sistema, kaže kosovski analitičar Ramadan Iljazi, koosnivač nevladinog pokreta Fol.

„Zato se sposobnosti profesionalaca ne nagrađuju, jer se oni posmatraju kao pretnja tom načinu funkcionisanja“, rekao je Iljazi za SETimes.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.