Balkan usvaja praksu zaplene imovine u borbi protiv organizovanog kriminala

06/07/2012

Evropska komisija procenjuje da stotine milijardi evra završe u džepovima kriminalnih bandi i mafije svake godine u Evropi. Da bi se to sprečilo, potreban je dobar zakonski okvir za konfiskaciju imovine kriminalaca.

Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine – 6.7.2012.

Bezbednosne službe u nekoliko zemalja mogu da zaplene imovinu stečenu kriminalnim aktivnostima. [Rojters]

Poštujući nova pravila koje je predložila Evropska komisija (EK) da bi se omogućila konfiskacija imovine prenete na treća lica i imovine osumnjičenih koji su u bekstvu, Albanija je stupila u akciju prošle nedelje.

Vlasti su zaplenile imovinu dve osobe 26. juna: Špetima Kadanija, uhapšenog zbog optužbi za trgovinu drogom, i Vasila Bajraktarija, osuđenog za eksploataciju i prostituciju. Zajednička istraga Albanije i Italije i policijska operacija pod nazivom Cezar 1 dovela je do zaplene 4 miliona evra imovine, uključujući luksuzne hotele, tapije, preduzeća i stanove.

Međutim, primena zakona o zapleni i stvarna zaplena imovine koja je stečena i kojom se raspolaže putem kriminalnih aktivnosti uglavnom nastavlja da bude težak izazov u regionu.

Jedno rešenje, kako za SETimes kaže Dru Salivan iz nevladine organizacije Projekat prijavljivanja organizovanog kriminala i korupcije (Organised Crime and Corruption Reporting Project), jeste reinvestiranje zaplenjene imovine u samu akciju, čime se popunjava budžet za borbu protiv kriminala. „Što više zaplene, više sredstava imaju za borbu protiv kriminala. To može vrlo efikasno da funkcioniše“, kaže on.

Kosovo još uvek nema zakon o konfiskaciji takve imovine.

„Zakon o konfiskaciji imovine stečene krivičnim delima je u procesu izrade ... ali Krivični zakonik sadrži odredbu o konfiskaciji nelegalno stečene imovine“, kaže za SETimes Astrit Kolaj, direktor kancelarije za medije ministarstva pravde.

Seb Bitići, izvršni direktor Instituta za balkansku politiku, kaže za SETimes da nije bilo političke volje za brzo odobrenje takvog zakona na Kosovu. „Postoje slučajevi konfiskacije nelegalne imovine, ali ona je imala vrlo nisku vrednost. Uglavnom se radi o zapleni švercovane robe od ljudi koji žive u pograničnim područjima. Mnogi od njih žive ispod granice siromaštva. Prema tome, kosovski pravosudni sistem kažnjava siromašne, ali ne utiče na to što se političari bogate preko noći.“

U susednoj Srbiji je 2008. donet zakon o zapleni i konfiskaciji imovine stečene krivičnim delima. On deluje i do sada je doveo do zaplene imovine u vrednosti od oko 350 miliona evra. Zaplenjena imovina obuhvata stanove i kuće, hotele, restorane, kancelarije, preduzeća, gotovinu, motorna vozila i umetnička dela, kako piše srpski tabloid Press.

Slični tekstovi

Hrvatska dozvoljava zaplenu imovine kriminalaca čim se donese presuda. Makedonija je nadogradila svoj krivični zakonik kako bi dozvolila zaplenu imovne stečene kriminalom u posedu veće grupe ljudi, umešane u kriminalnu aktivnost.

Albanija je odobrila zakon protiv mafije koji omogućava zaplenu imovine u građanskom postupku. U maju, bugarski parlament je izglasao zakon o konfiskaciji imovine stečene kriminalnim aktivnostima. On stupa na snagu u novembru.

EK primećuje da „se prihodi organizovanih kriminalnih grupa sve češće investiraju izvan njihove matične zemlje, često u nekoliko zemalja članica, ili prenose na treća lica ... kako bi se izbegla konfiskacija“.

„Kriminalce moramo da udarimo tamo gde boli, tamo gde je novac, i moramo da vratimo njihovu zaradu u legalne ekonomske tokove, posebno u ova krizna vremena“, izjavila je 13. marta Sesilija Malmstrem, evropski komesar za unutrašnje poslove.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.