Balkanu potrebna regionalna strategija za borbu protiv droge
18/06/2012
Kosovska policija zaplenila je 2109 kilograma marihuane na putu za svetska tržišta.
Linda Karadaku za Southeast European Times iz Prištine -- 18.6.2012.
 Oprema za proizvodnju droge nedavno je zaplenjena od osumnjičenih švercera na Kosovu. [Rojters] |
Jugoistočna Evropa ostaće podložna krijumčarenju droge, ako se ne donese strategija regionalne saradnje, rekli su analitičari. Međutim, loša implementacija i zakonska strategija predstavljaju prepreke zaustavljanju ruta za ilegalnu trgovinu narkoticima.
Balkanska ruta -- tranzitni put heroina, koji počinje u Avganistanu, nastavlja se preko Turske, Balkana, Italije i Austrije, do centralne i zapadne Evrope -- ključna je za krijumčarenje opijata iz Azije, kažu UN.
Osnovne hemikalije potrebne za proizvodnju heroina i sintetičkih droga takođe se krijumčare duž balkanske rute.
Ranije ovog meseca kosovska policija zaplenila je 2109 kilograma marihuane u Podujevu, u blizini Prištine, u vrednosti preko 76.000 evra. Prema rečima policije, pošiljka je bila na putu za tržište izvan Kosova. Troje građana Kosova je uhapšeno, a zaplenjeni su oružje i novac.
Prvog juna SAD su, u okviru svog Zakona o označavanju narkobosova,sankcionisale Nasara Keljmendija, državljanina Bosne rođenog na Kosovu. SAD terete Keljmendija da je vodio jednu od najjačih albanskih kriminalnih porodičnih klanova na Balkanu, koja vodi organizaciju za šverc heroina i kokaina u Evropi. Označavanje narkobosa omogućava SAD da zamrzne Keljmendijevu imovinu koja je u njenoj jurisdikciji.
Keljmendijev advokat Mithat Kočo rekao je za Balkan insajt da su ti navodi „zapaljive tvrdnje”, dodajući da će zatražiti od američkih vlasti dokaze kojima se one potkrepljuju.
Prema izveštaju američkog Stejt departmenta o strategiji kontrole narkotika (INCSR) za 2012. godinu, Kosovo je pre svega tranzitna zemlja za drogu na putu za Evropu i nije značajan proizvođač narkotika.
„Liberalizovani vizni režimi, porozne granice i još uvek nedovoljni rezultati u borbi protiv pranja novca, i, u nekim zemljama, ograničeni kapaciteti carine [osoblje], doprinose podložnosti zemalja duž balkanske rute krijumčarenju droge“, izjavio je za SETimes Siniša Durkulić, analitičar u beogradskoj Kancelariji UN za drogu i kriminal.
Betim Musliju, iz Kosovskog pravnog instituta, izjavio je da su glavni problem pravni okvir i loša implementacija strategije za borbu protiv narkotika.
„Kosovo ima zastarelu strategiju, koja nije popravila situaciju ili povećala efikasnost kosovskih institucija u borbi i sprečavanju kriminalnih dela vezanih za narkotike“, rekao je on za SETimes.
Musliju je takođe rekao da Kosovo, zbog slabe kontrole granica, služi kao tranzitna zemlja za narkotike. „U nekoliko slučajeva susedne zemlje zaplenile su narkotike koji su [bili] transportovani preko Kosova. Kosovska policija i carina nisu ostvarili svoju misiju“, dodao je on.
On je ukazao da nijedna zemlja neće uspeti u borbi protiv narkotika bez regionalne saradnje. „Nijedna zemlja u regionu nije pokrenula sveobuhvatnu strategiju koja uključuje preduzimanje inkluzivnih mera u svim zemljama. Bez takve strategije, biće teško boriti se tako negativnim i ozbiljnim fenomenom.“
Srbija je 2011. zaplenila ukupno 65 kg heroina, namenjenih lokalnoj distribuciji i konzumaciji.
„Prema Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije, od kada su se Rumunija i Bugarska pridružile EU, došlo je do promene u pogledu koridora za krijumčarenje heroina na balkanskoj ruti. Krijumčari su rekli da iz Bugarske preferiraju da idu preko Rumunije, zbog manje rigoroznih provera na granici, nego ka istoku, preko Srbije. Takođe, Kosovo je jedno od omiljenih mesta za šverc heroina duž balkanskog puta“, rekao je on.
Prema Durkuliću, dok srpski državljani igraju istaknutu ulogu u međunarodnom krijumčarenju kokaina, balkanska ruta nije važna za tranzit kokaina.
Profit koji se dobija od međunarodnog krijumčarenja kokaina pere se na razne načine, ulazi u legalnu cirkulaciju u Srbiji i drugim zemljama, uglavnom preko nekretnina i investicija u građevinskoj industriji.
„Marihuana, koja je i dalje najrasprostranjeniji nezakoniti narkotik u Srbiji, dolazi u Srbiju uglavnom iz Albanije“, kaže Durkulić.
Prema INCSR, grupe organizovanog kriminala koriste strateški položaj Albanije, porozne granice i neujednačeno sprovođenje zakona.
Aksion Plus, albanska nevladina organizacija koja radi na prevenciji droga, kaže da postoji partnerstvo između državnih agencija i nevladinih organizacija u kontroli snabdevanja i potražnje.
„Strategijama za smanjenje ponude droga uzimaju se u obzir te komponente kako bi njihove aktivnosti bile kompatibilne i koordinisane sa susednim zemljama i Evropom”, kaže šef te nevladine organizacije Genci Mukolari u izjavi za SETimes.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u