Nemačka kancelarka insistira na jačoj evropskoj političkoj integraciji

09/06/2012

Tekuća kriza u evrozoni pokazala je da postoji potreba za jačom fiskalnom i političkom integracijom kako bi se spasao evro, rekla je u četvrtak nemačka kancelarka Angela Merkel.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije - 9.6.2012.

Demonstrant sedi ispred Evropske centralne banke u Frankfurtu. Nemačka kancelarka Angela Merkel poziva na jaču fiskalnu i političku integraciju kako bi se sačuvao evro. [Reuters]

Nemačka kancelarka Angela Merkle rekla je u četvrtak (7. Jun) da postoji potreba za jačom političkom unijom koja je otvorena za pridruživanje svih zemalja EU, čak I ako bi to značilo stvaranje dvobrzinske Evrope.

Dublja fiskalna i politička integracija, koja podrazumeva ustupanje većih nadležnosti institucijama EU, najbolji je odgovor na tekuću krizu u 17-članoj evrozoni, rekla je ona.

„Pre svega nam je potrebna politička unija. Korak po korak od sada moramo da dajemo veće nadležnosti Evropi i dozvolimo Evropi veća kontrolna ovlašćenja“, rekla je Merkel u intervjuu nemačkoj televiziji ARD u četvrtak.

Ona je to izjavila uoči redovnog samita lidera EU 28. juna. Nemačka kancelarka je međutim jasno stavila do znanja da predstojeći sastanak verovatno neće doneti neki veliki napredak.

„Ne verujem da će na jednom samitu moći da se donese odluka o velikom prasku“, rekla je Merkel. „Ali, ono što radimo već neko vreme i o čemu će u junu svakako biti predstavljen radni plan jeste da kažemo da nam je potrebno više Evrope.“

Evropska komisija (EK) je u sredu predložila novu bankarsku direktivu kao korak ka bankarskoj uniji širom kontinenta. Tom zakonskom merom se poziva na bližu saradnju između zemalja i uvode se nova pravila za celokupnu EU vezana za oporavak banaka i donosi rezolucija koja će osigurati sredstva za odlučniju preventivnu akciju i odgovor na probleme u tom sektoru.

„Korak po korak od sada moramo da prepuštamo više nadležnosti Evropi i da dozvolimo Evropi veća kontrolna ovlašćenja“, rekla je Merkel. [Rojters]

Ali, ne slažu se svi sa tim planom.

„Što je više propisa, to su veći administrativni troškovi vođenja kompanije i postaje teže da se učini bilo šta, a banke će biti manje voljne da daju kredite. Zato stvaranje sve većeg administrativnog tereta u privatnom sektoru nije najbolja politika“, kaže za SETimes Nikolaj Vasilev, bivši investicioni bankar i bivši potpredsednik vlade.

„Ako moraju da urade to, moraće da počnu sa zapadnoevropskim bankama“, jer banke u Bugarskoj i u istočnoj Evropi nisu one koje su „napravile najveće greške“. „Trebalo bi da počnu sa regulisanjem vlada“, rekao je Vasilev.

Slični tekstovi

Međutim, prema rečima Marina Lesenskog, političkog analitičara sa Instituta Otvoreno društvo u Sofiji, definitivno postoji potreba za koracima za jačanje EU.

„Bugarskoj je potrebna EU, tako da što je jača i ujedinjenija to bolje“, rekao je on za SETimes. „Sa tog stanovišta, svaki korak nametanja zajedničkih odluka puno je bolji nego da zemlje donose svoje individualne odluke“.

Bugarska bi trebalo da se pridruži svakoj takvoj uniji -- političkoj ili bankarskoj -- ali treba pažljivo da ispita detalje, dodao je Lesenski.

„Situacija u Evropi je zaista kritična“, naglasio je taj analitičar, dodajući da pred EU stoje dve alternative.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.