Srbija i BIH postigle dogovor o ugovoru o ekstradiciji optuženih
28/05/2012
Ugovor o ekstradiciji osoba optuženih za korupciju i organizovani kriminal proširenje je sporazuma između tužilaštava potpisanih prošle godine.
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 28.5.2012.
 Srpski policajac proverava pasoše na graničnom prelazu sa BiH u Zvorniku. Novi sporazum između dve zemlje sprečiće one sa dvojnim državljanstvom da beže preko granice da bi izbegli krivično gonjenje kod kuće. [Rojters] |
Posle podužih pregovora, delegacije ministarstava pravde Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) dovršile su međudržavni sporazum o međusobnim izručenjima osoba osumnjičenih za organizovani kriminal, korupciju i pranje novca.
Sporazumom, za koji se očekuje da će biti potpisan u junu, utrće se put Srbiji i BiH da izručuju svoje državljane u slučajevima organizovanih kriminalnih aktivnosti, korupcije i pranja novca, kao i drugih krivičnih dela koja generalno uključuju zatvorsku kaznu u trajanju pet ili više godina.
Ono što je značajno, sporazumom će se oni koji imaju dvojno državljanstvo sprečiti da beže preko granice kako bi izbegli krivično gonjenje kod kuće.
Dokument predstavlja ekspanziju postojećih tužilačkih sporazuma potpisanih prošle godine.
Mada je većina zemalja bivše Jugoslavije potpisala međudržavne pravne ugovore, zbog ustavnih različitosti ti sporazumi nisu mogli da se sprovode. Da bi omogućila ekstradiciju, Hrvatska će morati da promeni svoj ustav, dok Srbija i BiH moraju da izmene svoje krivične zakone.
Jusuf Halilagić, sekretar Ministarstva pravde BiH i šef bosanske delegacije, rekao je za SETimes da će sporazum stvoriti uslove za znatno efikasniju pravosudnu saradnju između dve države, u smislu izručenja osoba koje su optužene za krivično delo ili proglašene krivima.
„Kriminalci iz bivših jugoslovenskih republika ostali su povezani kao da se zemlja nikada nije raspala. Bosna i Hercegovina je najkritičnija jer je naš sporazum o dodeli državljanstva najliberalniji. Najmanje dve trećine bosanskih građana ima dvojno državljanstvo -- pa stoga i dva pasoša -- što pruža dobru priliku za zloupotrebu“, rekao je Halilagić.
Stotine ljudi osumnjičene ili optužene za razne zločine počinjene u bivšim jugoslovenskim republikama potražile su utočište u susednim zemljama, gde imaju dvojno državljanstvo, zbog čega su izvan dometa pravosudnog sistema. To je rupa u zakonu koja je omogućila mnogima da izbegnu izdržavanje zatvorskih kazni.
Milivoje Mihajlović, šef biroa srpske vlade za informisanje, rekao je za SETimes da je Beograd pokrenuo borbu protiv organizovanog kriminala širom regiona, te da je sporazum sa BiH deo tog procesa.
„Moramo da budemo potpuno odlučni i otvoreni u borbi protiv svih vrsta kriminala jer kriminalci ne posmatraju granice kao prepreku. Samo regionalna akcija među susednim zemljama može da spreči organizovani kriminal“, rekao je Mihajlović.
Od 350 osoba kojima su bosanski sudovi izrekli kazne, evidencija Ministarstva pravde BiH pokazuje da je 106 pronašlo utočište u Hrvatskoj, 100 u Srbiji, a 24 u Crnoj Gori. Mesto boravka drugih osuđenika nije poznato, dok je broj optuženih koji se nalaze u bekstvu čak 600.
Ovaj sporazum je po mnogim aspektima vrlo pozitivan događaj, ne samo zato što je od ključnog značaja za članstvo EU. Takođe će puno doprineti jačanju regionalne i transnacionalne saradnje u borbi protiv organizovanog kriminala i osigurati da nijedna zemlja ne bude utočište za kriminalce, uključujući korumpirane političare.
Godinama je EU prepoznavala bežanje kriminalaca preko granica kao ogromnu prepreku u borbi protiv organizovanog kriminala u regionu, kao i za tužilaštva protiv ratnih zločina u nacionalnim sudovima.
Međutim, osumnjičeni za ratne zločine neće biti uvršteni u sporazum. BiH je opstruirala sporazum u tom pogledu zbog nedavnog hapšenja niza bosanskih zvaničnika na osnovu srpskih naloga za hapšenje.
Prošle godine, posle višemesečnih priprema koje je nadzirala međunarodna zajednica, od eksperata iz Srbije i BiH očekivano je da potpišu specijalni protokol da bi regulisali saradnju na polju krivičnog gonjenja za ratne zločine.
Idealno bi se tim sporazumom rešilo pitanje paralelnih istraga i olakšao međusobni transfer dokaza u postupcima za ratne zločine. Takođe bi bila regulisana suđenja osumnjičenima u njihovim domovinama za ratne zločine počinjene preko granica te države.
Međutim, bosanska strana je odustala od sporazuma, rekavši da njeno tročlano predsedništvo još nije dalo pristanak. Nezvanično, BiH se povukla zbog konkretnih slučajeva u kojima su bosanski državljani hapšeni prilikom putovanja u inostranstvo, na osnovu srpskih naloga za hapšenje i u odsustvu bilo kakve saradnje sa bosanskim vlastima.
Zarije Seizović, profesor na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu, kaže za SETimes da je pitanje ratnih zločina bolno pitanje koje opterećuje zemlje zapadnog Balkana već 20 godina. S obzirom da ne postoji objektivno i istinito tumačenje prirode konflikta, pitanje ratnih zločina se dosta zloupotrebljava u političke svrhe.
„Čak i da su strane uvrstile izručenja osumnjičenih za ratne zločine u sporazum, to ne bi uticalo na ratne zločine počinjene pre nego što je sporazum stupio na snagu. Međutim, sporazum koji bi imao retroaktivnu primenu sprečio bi vođenje paralelnih istraga za iste slučajeve, koje su se pokazale kao kamen spoticanja u saradnji Bosne i Srbije protiv ratnih zločina“, rekao je Seizović.
Međutim, odredba o izručenjima za ratne zločine nije samo bosansko-srpski kamen spoticanja.
Mada su druge zemlje u regionu potpisale takve sporazume, u praksi je njihova aktivna implementacija potpuno podređena političkoj dobroj volji. To je, sa druge strane, često vođeno javnim mnjenjem, prema kojem je osumnjičeni za ratne zločine često nacionalni heroj, zbog čega njegova ekstradicija postaje vrlo nezgodan politički poduhvat.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u