Novi zakon o zapleni izazvao pomešane reakcije u Bugarskoj

25/05/2012

Neki se nadaju da će se nedavno usvojeni zakon o oduzimanju imovine pokazati kao efektivno sredstvo u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 25.5.2012.

Bugarski parlament usvojio je početkom maja oštriji zakon kojim se uvodi režim zaplene imovine stečene kroz nezakonite aktivnosti, koja nije zasnovana na okrivljujućoj presudi. [Rojters]

Uprkos izjavama o posvećenosti borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, Bugarsku su druge evropske države često kritikovale u proteklih pet godina zato što nije postigla opipljive rezultate na nekom od tih polja.

Napredak zemlje u prevazilaženju manjkavosti na polju pravosuđa i unutrašnjih poslova i dalje nadzire Brisel, u okviru takozvanog Mehanizma saradnje i provere (CVM), koji je uspostavljen za Bugarsku i Rumuniju po njihovom ulasku u EU 2007. godine.

U svom privremenom izveštaju u sklopu tog mehanizma, Evropska komisija (EK) je istakla u februaru da je Sofija preduzela neke pozitivne korake nakon polovine 2011, ali tek treba da rešava niz otvorenih pitanja.

Jedna konkretna mera koju je preporučila za Bugarsku bilo je usvajanje sveobuhvatnog zakona o oduzimanju nezakonito stečenih sredstava, uz podršku jakih institucija.

Uoči godišnjeg izveštaja CVM ovog leta, bugarski parlament usvojio je novi, oštriji zakon 3. maja, kojima se uvodi režim zaplene imovine stečene nezakonitim radnjama koja nije zasnovana na okrivljujućim presudama.

Očekuje se da će zakon stupiti na snagu u novembru. Potom treba da se imenuje nova komisija u naredna dva meseca, koja će zameniti sadašnju Komisiju za identifikovanje i oduzimanje imovine stečene kriminalom (CEPACA).

Prema Proceni ozbiljnih opasnosti i opasnosti od organizovanog kriminala (SOCTA), koju izdaje Centar za studije demokratije (CSD), promet na nezakonitim tržištima u Bugarskoj 2010. bio je više nego 200 puta veći.

„Dvanaest najznačajnijih aktivnosti organizovanog kriminala imalo je oko 1,8 milijardi evra godišnjeg prometa, što je kao 4,7% BDP-a zemlje“, navodi se u izveštaju urađenom u saradnji sa ministarstvom unutrašnjih poslova, Nacionalnom agencijom za prihode i brojnim zapadnim ekspertima.

Prema godišnjim izveštajima CEPACA za 2010. i 2011, imovina zaplenjena u skladu sa važećim zakonom u tom dvogodišnjem periodu iznosila je manje od 8,3 miliona evra.

Susedna Srbija pokazala je puno impresivnije rezultate na tom polju. Tri godine nakon što je Zakon o oduzimanju i zapleni prihoda od kriminala stupio na snagu, zemlja je konfiskovala imovinu u iznosu od 350 miliona evra, rekao je sredinom marta Slobodan Homen, državni sekretar Ministarstva pravde Srbije. Prema njegovim rečima, ta suma će uskoro dostići 500 miliona evra.

Nekoliko dana ranije EK je predložila nova, oštrija zakonska pravila, kojima se omogućava zaplena kriminalne imovine bez presude.

Novim zakonom omogućiće se zaplena nezakonito stečene imovine u Bugarskoj. [Nikolaj Dimitrov/SETimes]

Govoreći uoči konačnog usvajanja novog bugarskog zakona, ministarka pravde zemlje Dijana Kovačeva rekla je da su diplomate EU i SAD u Sofiji izrazile svoju punu podršku toj meri.

„Novim zakonom onemogućiće se organizovanom kriminalu da se finansira od sopstvenih nezakonitih aktivnosti“, rekla je ona zakonodavcima tokom žestoke debate o nacrtu zakona.

Zakonom će se novoj komisiji omogućiti da istražuje osobe optužene za učešće u organizovanom kriminalu, umešanost u terorizam, trgovinu ljudima, otmice, podvođenje, iznuđivanje i niz drugih prekršaja, uključujući pranje novca i utaju poreza.

Komisija mora da završi istragu u roku od godinu i po dana. Ako se utvrdi razlika od preko 125.000 evra između prijavljenih prihoda neke osobe i imovine stečene u prethodnih 15 godina, komisija može da zatraži od suda da zapleni svu imovinu iznad te granice.

Usvajanje zakona izazvalo je, međutim, pomešane reakcije među Bugarima.

„Nadam se da će svi ti prevaranti koji su stekli bogatstvo korupcijom i krađom u proteklih 20 godina konačno morati da plate za to. Pravda mora ponovo da se uspostavi“, kaže stanovnik Sofije Plamen Jordanov, 60, u izjavi za SETimes.

Opoziciona Bugarska socijalistička partija i Pokret za prava i slobode tvrde da bi zakon mogao da se koristi kao sredstvo protiv političkih protivnika od strane onih na vlasti i nagovestila je da bi mogla da ga ospori u Ustavnom sudu. Neki pravnici i NVO vide određene odredbe zakona kao postavljanje osnova za moguće kršenje prava građana.

Borislav Cekov, bugarski predsednik Svetskog udruženja pravnika, rekao je da ne sumnja da je cilj novog zakona opravdan i legitiman. Ali, on iznosi određene zabrinutosti u pogledu nekih odredbi.

„Ono što je uznemiravajuće jeste ovaj izuzetno dug period koji se daje za istragu“, rekao je Cekov, koji je takođe šef sofijskog tink-tenka Institut za modernu politiku, u izjavi za SETimes.

„Mada će komisija imati godinu i po dana da sprovodi istragu, lice pod istragom imaće samo mesec dana da odgovori. Drugo, predviđena 15-godišnja retroaktivna primena zakona mogla bi da otvori vrata arbitrarnim odlukama od strane komisije, s obzirom da Bugari nisu zakonski obavezni da čuvaju bilo kakvu dokumentaciju kao dokaz imovinskih sporazuma, uključujući račune, fakture i slično.“

Tihomir Bezlov, viši analitičar CSD i jedan od autora izveštaja SOCTA, rekao je da je, iako možda nije savršen, Bugarskoj bio potreban novi zakon o zapleni imovine, te da usvojeni zakon sadrži neke moderne elemente.

Slični tekstovi

Prema njegovim rečima, postoje dve grupe kritičara.

„Sa jedne strane su advokati koji brane ljudska prava i slažem se sa njima da takvi zakoni mogu da predstavljaju određeni rizik“, rekao je Bezlov za SETimes.

Druga grupa, kaže on, uključuje neke advokate koji se često povezuju sa najvećim oligarsima u Bugarskoj.

„Oni cmizdre da je granica od 125.000 evra velika pretnja građanima Bugarske“, te da bi bilo koji Bugarin mogao da bude pogođen zakonom. „Meni to zvuči više nego ironično“, ističe Bezlov.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.