„Proces preporoda“ izaziva pomešana osećanja kod bugarskih Turaka
23/05/2012
Dvadeset tri godine nakon okončanja sramotnog procesa promene imena Turaka u Bugarskoj, neki slave demokratiju, dok se drugi bore da zaborave bol i patnju.
Cvetina Borisova za Southeast European Times iz Džebela -- 23.5.2012.
 Etnički Turci okupili su se u subotu (19. maja) da obeleže još jednu godišnjicu Procesa preporoda. [Tzvetina Borisova/SETimes] |
Hiljade ljudi okupilo se u subotu (19. maja) u gradu Džebel na jugu zemlje da obeleže 23. godišnjicu protesta lokalnih Turaka iz novembra 1989. godine, za koje se smatra da su bili početak rušenja komunističkog režima.
„Danas sam ispunjen radošću, zato što slavimo demokratiju“, izjavio je za SETimes Samir Redžep. On je bio prisiljen da napustiti svoj rodni grad tokom takozvanog Procesa preporoda. „Još ovde imam kuću i drago mi je da mogu da se vratim da je obiđem.“
Redžep je bio jedan od, kako se procenjuje, 360.000 od ukupno 1,2 miliona Muslimana koji su živeli u Bugarskoj, a koji su napustili njenu teritoriju u periodu od juna do avgusta 1989. godine, koji je kasnije nazvan „velikom ekskurzijom“. Tome je prethodila velika petogodišnja kampanja Proces preporoda, čiji je cilj bio da se njihova tursko-arapska imena promene u bugarska. Komunističke vlasti koristile su sva sredstva, uključujući silu i represiju, da pomere taj proces napred.
Neki kažu da je proces bio motivisan ekonomskim razlozima -- pojavljivala se kriza i podsticanje patriotizma je pomagalo vladajućoj Komunističkoj partiji da ojača svoju vlast. Drugi kažu da je to imalo veze sa zabrinutošću oko sve većeg broja lokalnih Turaka na teritoriji Bugarske. Treća teorija je da je to bio eksperiment koji bi, da je uspeo, bio ponovljen u bivšem Sovjetskom Savezu, radi rešavanja njegovih manjinskih pitanja.
O čemu god da se radilo, muslimani su odgovorili oštrim protestima, koji su prvih godina bili sporadični, ali su kasnije postali organizovani i kulminirali su takozvanim „majskim događajima“ 1989. godine. U tih pet godina prisilne asimilacije ubijeno je više desetina ljudi, stotine ih je poslato u zatvor, a hiljade njih primorano je da napusti svoje domove, od kojih se mnogi nikada nisu vratili.
„Bili smo proterani. Dali su nam nove pasoše silom, one sa našim promenjenim imenima u njima, i rekli nam da odemo ako ih ne želimo“, izjavio je za SETimes čovek koji se predstavio samo kao Fikret, zbog osetljivosti pitanja imena. „Imao sam svoje ime, zašto su ga promenili?“
S obzirom da su tenzije postajale opasno visoke, a mnogi otvoreno izražavali svoje protivljenje -- privlačeći neželjenu međunarodnu pažnju -- vlasti su pozvale Tursku „da otvori svoje granice“ sa Bugarskom i pusti sve one koji žele da je posete ili da žive tamo. Tako su otišle hiljade „turista“, uključujući i neke od najistaknutijih aktivista, koji su nasilno proterani.
Za mnoge koji su ostali 19. maj je tužan dan sećanja. „Ne želim da se vraćam u prošlost -- oni [komunistički režim] su mi upropastili život. Proveo sam toliko godina u zatvoru, nije mi bilo dozvoljeno da radim. Evo, počinjem da se tresem kada se setim tih dana“, izjavio je SETimes-u Ismail, koji takođe nije želeo da otkrije svoje prezime.
Početkom ove godine bugarski parlament je usvojio deklaraciju u kojoj se osuđuje Proces preporoda. Ismail, međutim, nije impresioniran. „Jedna deklaracija ne znači ništa... Ništa materijalno ne može da nadoknadi bol koju sam ja pretrpeo“, rekao je on.
„Političari koriste prošlost da bi se poigravali sa umovima ljudi. Oni ne bi trebalo da podsećaju ljude na te mračne dane iz svojih političkih razloga“, dodao je on.
Tokom subotnjeg obeležavanja godišnjice u Džebelu, političari iz glavne stranke bugarskih Turaka Pokreta za prava i slobode (MRF) iskoristili su priliku da iznesu svoje ciljeve i izborna obećanja uoči opštih izbora sledeće godine.
„Sve se to desilo zbog politike. Imao sam prijatelje -- prijatelje Bugare, prijatelje Turke. Nikome nije bilo bitno kako se zovem... Ono što je važno u životu jesu ljudskost i prijateljstvo. Oni su to uništili zarad sopstvenih ciljeva i interesa“, rekao je Fikret, podižući svoju torbu i krenuvši ka autobusu koji će ga odvesti nazad u Tursku.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u