Grčka dobija prelaznu vladu uoči novih izbora
17/05/2012
Zbog zabrinutosti da će i drugi krug glasanja završiti na mrtvoj tački, Grci povlače štednju iz lokalnih banaka.
Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 17.5.2012.
 Grci su povukli 700 miliona evra iz banaka od izbora 6. maja, koji nisu doveli do formiranja vlade. Guverner centralne banke Jorgos Provopulos upozorio je da bi „strahovanja mogla prerastu u paniku” u nedeljama uoči novih izbora, što bi moglo da dovede do izlaska Grčke iz evrozone. [Rojters] |
Neuspeh sukobljenih političkih stranaka u Grčkoj da formiraju koalicionu vladu nakon izbora 6. maja, koji su doveli do pat pozicije, naveo je predsednika Karolosa Papuljasa da stavi zemlju u ruke prelazne administracije do novih izbora 17. juna.
Privremeni lider, predsednik Državnog saveta Panajotis Pikramenos, inače sudija, potrudiće se da održi smirenost u zemlji, u trenutku kada rastu strahovi da bi politička nestabilnost mogla da izgura Grčku iz evrozone.
Prepirke oko mera štednje -- koje podržavaju nekada dominantni konzervativci iz Nove demokratije i socijalisti iz PASOK-a, ali im se protivi drugih pet stranaka koje su osvojile dovoljno glasova da dobiju mandate u parlamentu -- osujetile su pokušaje formiranja koalicione vlade. Papuljasovi pokušaji da ubedi stranke da se dogovore oko vlade „ličnosti“, koju bi vodio tehnokrata, takođe su propali.
Grčku od novembra vodi nestabilna koalicija, u kojoj su u početku bile tri stranke, ali je na kraju završila kao usiljeni hibrid Nove demokratije i PASOK-a. Ona je pretrpela udarce na izborima, zbog ljutnje birača oko smanjenja plata i penzija, povećanja poreza, pa nijedna stranka nije dobila mandat.
Prezadužena zemlja opstaje na prvoj rundi kredita spasa u iznosu 109 milijardi evra, od Trojke EU-MMF-ECB, koja će početi isplatu i drugog paketa od 130 milijardi, ali samo ako sledeća vlada sprovede dodatne mere štednje i smanji potrošnju još 12 milijardi evra. Svaki pokušaj poigravanja sa reformama, rekla je Trojka, mogao bi da dovede do zatvaranja finansijske slavine.
Nivo zabrinutosti u Grčkoj, koja je suočena sa dubokom recesijom, nezaposlenošću od 21,7% i zatvaranjem 1.000 preduzeća nedeljno, takav je da su očajni Grci podigli 700 miliona evra iz poljuljanog bankarskog sektora zemlje nakon 7. maja.
Guverner Narodne banke Grčke Jorgos Provopulos navodno je rekao da bi „strah mogao da se pretvori u paniku“ i dovede do navale na banke, koje imaju toliko malo gotovine da bi morale da se rekapitalizuju.
Jednako su problematični izgledi da sledeći izbori rezultiraju još jednom blokadom.
„Uplašen sam“, kaže za SETimes Kostas Ifantis, docent za međunarodne odnose na Univerzitetu Atine. „Možemo samo da se nadamo da će Grci imati minimum racionalnosti sledeći put kada izađu na birališta.“
Nova demokratija je pobedila na izborima 6. maja, ali samo sa 18,8% glasova -- nedovoljno za formiranje vlade -- i pokušala je da formira koaliciju sa svojim obično žestokim ideološkim rivalom PASOK-om.
Između njih se neočekivano našla Koalicija radikalne levice SIRIZA, koja je osvojila drugo mesto. SIRIZA se protivi merama štednje, a na njenom čelu je 37-godišnji bivši geodeta Aleksis Cipras, koji se probio populističkom retorikom, tražeći da se okončaju mere kažnjavanja. On je blokirao pokušaje stvaranja vlade koja, kako je naveo, ne bi imala legitimnost bez njegove koalicije.
Cipras je pozvao lidere evrozone da ostvare pretnje o okončanju pomoći Grčkoj. On je rekao da će biti primorani da ponovo pregovaraju o uslovima paketa spasa, ako ne žele da sruše ekonomski blok 17 zemalja koje koriste evro.
Njegov stav očigledno dobija na snazi. „Ljudi generalno veruju da nas [Trojka] neće primorati da odemo, jer bi cena po evropsku ili globalnu ekonomiju bila previsoka“, rekao je Ifantis.
Ali, Pol Donovan, globalni ekonomista u UBS Banci, upozorio je na CNN da „Grčka, ako napusti evro, neće biti jedina … doći će do naglog podizanja novca iz banaka u više zemalja“.
Platon Tinios, docent ekonomije na Pirejskom univerzitetu, kaže da je neizvesnost trenutno prevelika da bi se moglo proceniti šta će se desiti. „Smatra se da su ljudi prvi put glasali srcima, a da će drugi put glasati glavama“, rekao je on za SETimes.
Ali, dodao je, „to bi moglo da bude ponavljanje prethodnih izbora, što još više gura stvari ka mrtvoj tački“.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u