Nagli porast korišćenja interneta na Kosovu i u regionu
16/05/2012
Ogromna ekspanzija korišćenja interneta poboljšava način na koji ljudi komuniciraju, studiraju i posluju.
Muhamet Brajšori za Southeast European Times iz Prištine -- 16.5.2012.
 Preko 72% Kosovara ima redovan pristup internetu, što je procenat ravan onom u bogatijim zemljama, poput Grčke i Bugarske. [Rojters] |
Prodor interneta na Kosovu sličan je onom u bogatijim zemljama, poput Grčke i Bugarske, uprkos siromaštvu i velikoj nezaposlenosti na Kosovu, pokazuje prva sveobuhvatna studija o korišćenju interneta u toj balkanskoj zemlji.
Kosovska Asocijacija informativne i komunikacione tehnologije (STIKK) ističe da rasprostranjenost interneta iznosi 72,1%, što znači da skoro tri četvrtine stanovništva ima pristup globalnoj kompjuterskoj mreži. Organizacija je uradila naučnu studiju korišćenja i raspoloživosti interneta na Kosovu za izveštaj koji je objavljen ove godine.
To je povećanje od 19% u odnosu na zaključke iz 2009. do kojih je došao Indeks Kosova, privatna kompanija na Kosovu za istraživanje javnog mnjenja, medija i tržišta.
Cilj studije STIKK-a je da se pruži osnova za poređenje narednih godina. To je značajno, jer pokazuje da je, uprkos stopi nezaposlenosti na Kosovu od 45% i siromaštvu -- godišnji prihodi iznose 6.500 evra i najniži su u Evropi -- njegovo stanovništvo jednako povezano sa globalnom zajednicom kao građani bogatijih zemalja.
„Više je nego očigledno da će potencijalni strani investitori i lokalna preduzeća hteti da iskoriste internet strukturu i potencijal radne snage na Kosovu za dalji razvoj svog poslovanja“, navodi se u izveštaju STIKK.
Kao što se očekivalo, internet najčešće koriste osobe starosti 10–19 i 20–29 godina.
„Mladi Kosovari su entuzijastični, svakodnevni korisnici interneta na engleskom jeziku i internet pismenost je zadovoljavajuća“, kaže Vjolca Čavoli, izvršna direktorka STIKK, u izjavi za SETimes.
Preko trećine stanovništva ima Fejsbuk ili profil na nekoj drugoj društvenoj mreži.
Čavoli objašnjava da su razlozi eksplozije u korišćenju interneta slični širom regiona. Među njima je brza ekspanzija privatnog sektora na internetu, nedovoljna regulisanost tržišta, kao i rešeni mladi ljudi koji žele da budu povezani preko društvenih mreža, kao što je Fejsbuk, i da prate svetske trendove.
Ali, ekspanzija interneta na Kosovu veća je u ruralnim oblastima, gde su seljani počeli da ga posmatraju kao sredstvo koje potencijalno može da im pomogne u poslovanju.
Fitim Kastrati otvorio je prvi internet kafe u selu Balofc, u blizini Podujeva, 1999. godine.
„Posle rata [1999] ljudi su želeli da ostanu u kontaktu sa svojim porodicama u inostranstvu, a mladi su bili fokusiraniji na igranje igrica“, rekao je Kastrati za SETimes.
Ali, do 2003. godine Kastrati je zatvorio internet kafe, jer je skoro svako domaćinstvo imalo svoj kompjuter i počeo je da pruža internet usluge za celo selo.
„Neki ga koriste za posao, ali mnogi imaju porodice u inostranstvu i žele da ostanu u kontaktu. Taj [miks] je pozitivan, jer pokazuje razvoj društva od 1999. godine“, rekao je Kastrati.
Uprkos prednostima interneta, tradicionalnije orijentisani roditelji su uzdržani.
„Razlog što [domaćinstva] nemaju internet vezu najčešće nije nepostojanje infrastrukture. Obično ljudi kažu da je odluka glave porodice da se ne dozvoli internet veza kod kuće vezana za kulturne vrednosti“, kaže Čavoli.
Ipak, očekuje se da će broj korisnika interneta rasti.
„Društvo treba da bude potpuno svesno činjenice da su deca ranjiva i vrlo lako mogu da postanu žrtve interneta. U tom kontekstu, pitanje dečije pornografije treba proaktivno rešavati. Međunarodna zajednica radi na preventivnim merama i to pitanje će postati tema diskusije i opasnost u svakoj zemlji, uključujući Kosovo“, rekla je Čavoli.
Međutim, mladi ljudi insistiraju da je internet neizbežno sredstvo u njihovom obrazovanju ili način za studiranje u inostranstvu, kao i za konstantnu društvenu povezanost.
„Koristim internet da ostanem povezan sa prijateljima; od kada sam počeo studije to je postao vrlo važan deo mog studentskog života“, rekao je Kuštrim Haradinaj, student ekonomije iz Prištine, u izjavi za SETimes.
Studentkinja Škurte Jašari kaže za SETimes da je uvek želela da studira u inostranstvu, ali studiranje u Evropi predstavlja veliki finansijski izazov.
„Sugerisano mi se da pogledam programe studiranja na daljinu u Ujedinjenom Kraljevstvu, a sada je internet nešto što koristim svakog dana za svoje studije. Na kraju ću dobiti diplomu“, kaže Jašari.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u