Kazna zatvora novinaru povećala zabrinutosti oko slobode medija
08/05/2012
Krivična gonjenja i napadi na novinare doveli su Crnu Goru na poslednje mesto u regionu po slobodi medija.
Katica Đurović za Southeast European Times iz Podgorice -- 8.5.2012.
 Novinar Petar Komnenić odbio je da plati kaznu koju je naložio sud ili da traži predsedničko pomilovanje, nakon što je osuđen za klevetu. [Vijesti] |
Sloboda medija u Crnoj Gori našla se na udaru, nakon što je sud u Podgorici potvrdio četvoromesečnu zatvorsku presudu novinaru Petru Komneniću zbog klevete, navode crnogorske i međunarodne organizacije za slobodu medija, ali neke nevladine organizacije rade na popravljanju situacije.
Komnenić je osuđen zbog teksta iz 2007. godine u nedeljniku Monitor, u kojem je naveo da su državni tužioci zatražili od policije da stavi određeni broj istaknutih sudija pod nezakonitu prismotru.
Sudija Ivica Stanković tužio je Komnenića za klevetu, a sud ga je proglasio krivim u februaru 2011. godine. Naloženo mu je da plati kaznu od 3.000 evra ili da odleži četiri meseca u zatvoru.
Samo nekoliko meseci nakon što je Komnenić proglašen krivim, vlada je usvojila zakon prema kojem kleveta nije krivično delo, nego prekršaj.
„Nedavne pretnje novinarima i fizički napadi primeri su da pravda i sloboda izražavanja u Crnoj Gori zaostaju“, kaže Veselin Radulović, Komnenićev advokat, u izjavi za SETimes.
Suđenja i fizički napadi doneli su Crnoj Gori poslednje mesto u regionu kada su u pitanju mediji.
Trenutno postoji 15 aktivnih sudskih predmeta protiv crnogorskih novinara, ali novčano su kažnjeni i mnogi drugi novinari.
Prema Reporterima bez granica, u periodu 2011-2012 Crna Gora je 107. među 179 zemalja. Albanija je 96, Makedonija 94, Kosovo 86, Bugarska i Srbija dele 80. mesto. Grčka je ostala 70, a Hrvatska je 68, dok je Bosna i Hercegovina 58, a Rumunija 47.
U Komnenićevom slučaju, tvrdi Radulović, presuda je zasnovana na lažnom svedočenju sudije Stankovića.
Radulović je objasnio da je odbrana predstavila sve dokaze na sudu, uključujući kopiju konverzacije putem elektronske pošte i izjavu umešanog sudije, ali je dosije nestao tokom suđenja.
Komnenić je uložio žalbu, a viši sud je savetovao nižem sudu da ublaži zatvorsku kaznu i pretvori je u društveno koristan rad, ali je sud ignorisao tu sugestiju i 18. aprila je potvrdio Komnenićevu zatvorsku kaznu.
„Presuda je konačna. Jedini način da se to ispravi je predsedničko pomilovanje“, rekao je Radulović.
Komnenić je izjavio medijima da ne namerava da traži pomilovanje, niti da plati kaznu od 3.000 evra, s obzirom da je samo obavljao svoj posao.
Crnogorsko minstarstvo pravde reklo je da poštuje nezavisnost suda i presudu, ali postoji potreba da se zaštite i unaprede sloboda govora i medija.
„Presudu Komneniću posmatramo u širem kontekstu -- kao jedan od nagomilanih slučajeva koji opterećuju pravosudni sistem i društvenu klimu na putu Crne Gore ka EU. Ministarstvo pravde i ljudskih prava pripremilo je nacrt novog Zakona o amnestiji, koji pruža predsedniku određenu diskreciju i pravo da da pomilovanje nekoj osobi i kada se to od njega ne traži“, kaže portparolka vlade Ana Radusinović.
Bez obzira na tu novost, predsednik Udruženja novinara Crne Gore Novica Đurić ukazuje da su vlastima upućivane peticije u kojima se traži od njih da zaštite novinare i medijske slobode, ali bez uspeha.
„Ovo je prvi put u crnogorskom novinarstvu da se novinar šalje u zatvor zbog onoga što je napisao“, rekao je Đurić za SETimes.
Nedavno je biznismen iz Podgorice javno pretio dopisniku beogradskog dnevnika Pres Marku Milačiću da ga ne pominje u tekstu, a njegov telohranitelj napao je Milačića.
U martu je istraživačka novinarka Olivera Lakić prebijena ispred svog doma u Podgorici nakon serije tekstova koje je napisala o poslovnim praksama fabrike duvana Tara u Mojkovcu, kao i o Crnogorskom duvanskom kombinatu.
„Osnivač i urednik crnogorskog dnevnog lista je ubijen, jedan je pretučen, sedam novinara je fizički napadnuto prošle godine, vozila TV Vijesti zapaljena su nekoliko puta, ali ni jedan od ovih slučajeva i krivičnih dela nije rešen“, kaže za SETimes Mirjana Radović iz crnogorske nevladine organizacije Akcija za ljudska prava.
Ta nevladina organizacija predložila je vladi novi zakon koji bi se odnosio na probleme novinara koji su sprečeni od obavljanja svojih dužnosti, na osnovu postojećih zakona kojima se štite javni zvaničnici.
„Umesto veće zakonske zaštite, postojeći zakon je protiv novinara“, rekla je ona.
Vlada tek treba da odgovori na predlog, dodala je ona.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u