Crnogorska poljoprivreda u padu

02/05/2012

Ekonomska kriza pogoršala je ionako zabrinjavajuće stanje crnogorske poljoprivrede.

Katica Đurović za Southeast European Times iz Podgorice -- 2.5.2012.

Oko 30 odsto crnogorskih oranica ostaje neobrađeno svake godine. [Katica Đurović/SETimes]

Poljoprivrednici danas predstavljaju samo oko 3 do 4 odsto aktivne evropske populacije. Na Balkanu su zaokret sa kolektivnog ili državnog obradivog zemljišta na male privatne i rascepkane oranice, klimatske promene i finansijska kriza, imali ogroman uticaj na poljoprivrednu proizvodnju i broj poljoprivrednika.

U Crnoj Gori porodice koje su se generacijama bavile poljoprivredom napuštaju svoja polja u potrazi za novom vrstom prihoda.

Cveto Šišević, 55, iz sela Bistrice, u dolini Zete, u blizini Podgorice, provodi svoje prvo proleće izvan polja. Porodica Šišević decenijama se bavi poljoprivredom.

Tokom šezdesetih i sedamdesetih godina oni su putovali širom bivše Jugoslavije, prodajući paradajz i papriku. Porodica Šišević je čak i devedesetih godina dobro živela, zahvaljujući povrću koje su prodavali na crnogorskim pijacama.

Međutim, u poslednjih nekoliko godina crnogorska poljoprivreda doživela je ogroman pad na području proizvodnje, profita i prodaje. Porodica Šišević zabeležila je veće gubitke nego dobit. Prošle godine nisu uspeli da pokriju osnovne troškove semena, đubriva i vode, pa su odlučili da više ne obrađuju zemlju.

„Morali smo da bacimo stotine kilograma povrća jer nismo mogli da ga prodamo. Ove godine posadili smo povrće samo za našu ličnu upotrebu“, rekao je Šišević za SETimes. Većina od njegovih pet hektara zemljišta sada je prazna.

Njegova priča daleko je od izolovanog slučaja. Mnogi poljoprivrednici u Crnoj Gori odustaju od poljoprivrede, odlučujući se umesto toga za poslove na koje se troši manje vremena i novca.

Predam podacima iz 2011. godine, oranice u Crnoj Gori pokrivaju oko 40 odsto ukupnog obradivog zemljišta. Od toga preko 30 odsto svih oranica ostaje neobrađeno svake godine. Kao rezultat toga Crna Gora je 2011. godine uvezla hrane u vrednosti preko 400 miliona evra, a izvezla samo 40 miliona evra.

Sličan trend vidljiv je širom regiona. Do 1989. godine Rumunija je bila jedan od najznačajnijih izvoznika poljoprivrednih proizvoda. Zemlja, nekada poznata kao „žitnica Balkana“, ima poljoprivrednu površinu od 14,7 miliona hektara, od kojih je 9,3 miliona hektara obradivo. Međutim, prema zvaničnim podacima, skoro 1,3 miliona hektara obradivog zemljišta se ne koristi.

Sead Jelec iz Poljoprivrednog društva Bosne i Hercegovine (BiH) izjavio je da je sve manje oranica u BiH. „Korišćenje obradivog zemljišta iznosi oko 50 odsto. Vlasti nisu učinile ništa da povećaju korišćenje obradivog zemljišta, a nemaju nikakav plan na koji način koristiti zemljišne resurse“, izjavio je Jelec ranije za bosanski dnevnik Nezavisne novine.

Obradivo zemljište u BiH u stalnom je padu već sedam godina. U 2005. godini bilo je 719.000 hektara obrađenog zemljišta; 2009. godine taj broj se sveo na 692.000 hektara.

Sa više od 4 miliona hektara obradivog zemljišta (55 odsto od ukupnog zemljišta), Srbija se smatra zemljom sa velikim poljoprivrednim potencijalom, ali se nalazi na pretposlednjem mestu u Evropi po izvozu poljoprivrednih proizvoda.

A u Crnoj Gori, Zoran Jovović, profesor podgoričkog Fakulteta za biotehnologiju, kaže da je više faktora za nizak nivo obrađivanja.

„Glavna karakteristika poljoprivrede i zemljoradnje u Crnoj Gori i regionu je rascepkanost zemljišta, što znatno ograničava taj sektor u proizvodnji i profitu“, rekao je Jovović za SETimes.

Drugi razlozi, kaže Jovović, uključuju lošu tehničku opremu koja uzrokuje malu produktivnost, neregulisano tržište poljoprivrednih proizvoda, te klimatske promene.

Suša je 2006. i 2007. uništila useve. Potom je 2010. došlo do velikih poplava, a ove godine do ranije nezabeležene količine snega i velikih hladnoća.

Pored gubitka useva, zemljoradnici su pretrpeli štetu na svojim objektima i infrastrukturi, ali nije sva šteta popravljena ili nadoknađena.

„Ekonomska kriza samo je pogoršala situaciju. Mnogi poljoprivrednici imaju kredite u bankama, ali nemaju profit da otplate dug. Ono što zaista zabrinjava je nepostojanje volje, želje i motivacije kod poljoprivrednika da nastave proizvodnju hrane“, kaže Jovović.

Ranko Šišević, Cvetov rođak, jedan je od nekolicine zemljoradnika koji su ostali u selu. I on je imao gubitke prošle godine, ali želi da pruži zemljoradnji još jednu priliku. „Naši preci su sadili u ovim poljima. Ne mogu da ih gledam prazna i puna korova“, rekao je Šišević za SETimes.

Prema Šiševiću, ministarstvo poljoprivrede trebalo bi finansijski da pomogne zemljoradnike. Pa ipak, u većini zemalja regiona poljoprivredni budžet je mali. Prema podacima Privredne komore Crne Gore, poljoprivredni budžet za 2012. iznosi 21 miliona evra.

U BiH je budžet za poljoprivredu prošle godine iznosio 39 miliona evra, umesto planiranih 57 miliona evra. U Srbiji je izdvajanje za poljoprivredu u 2012. iznosilo 2,5 odsto od ukupnog budžeta .

Slični tekstovi

Jedna od mogućnosti za zemljoradnike su IPA fondovi Evropske unije, ali mnogi poljoprivrednici i dalje izražavaju rezervu prema toj ideji.

„Počeli smo sa projektom MIDAS, čiji je cilj da se poduče zemljoradnici da podnose zahteve za fondove IPA. Do sada smo imali 780 zahteva -- 300 je odobreno. Vrednost tih zahteva je oko 20 miliona evra. Sa tim novcem poljoprivrednici mogu da unaprede opremu i investiraju u svoju zemlju“, rekao je crnogorski ministar poljoprivrede Tarzan Milošević za SETimes.

„Imamo zemlju za obrađivanje, imamo ljude koji su to radili čitavog života i sada imamo priliku da dobijemo novac. Na nama je da razmotrimo mogućnosti u poljoprivredi“, rekao je Milošević.

Međutim, za mnoge poljoprivrednike iz doline Zete već je prekasno. Nekada plodna zemlja pretvorena je u stambene kvartove, gde, umesto povrća, niču kuće.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.