Analitičari naglašavaju ključnu ulogu Turske na Balkanu i šire
24/04/2012
Pored odličnih političkih i diplomatskih odnosa sa zemljama Balkana, Turska može da doprinese regionalnoj stabilnosti intenziviranjem ekonomskih odnosa i investicijama u tim zemljama pojedinačno.
Erisa Dautaj Šenerdem za Southeast European Times iz Istanbula -- 24.4.2012.
 Predsednik Srbije Boris Tadić (u sredini), predsednik Turske Abdulah Gul (desno) i predsednik BiH Nebojša Radmanović održali su razgovore u Karađorđevu, u Srbiji, pre godinu dana. [Rojters] |
Turska je vodila proaktivniju spoljnu politiku prema balkanskom regionu poslednjih godina, a zajedno sa svojim snažnim političkim i diplomatskim odnosima sa tim zemljama, zemlja može da doprinese regionalnom miru i stabilnosti. To kažu predstavnici političkih i nevladinih organizacija iz regiona, koji pozivaju Tursku da pojača svoje ekonomsko prisustvo u toj oblasti.
Potpisivanje Istanbulske deklaracije između predsednika Turske, Srbije i Bosne i Hercegovine (BiH) u Istanbulu u aprilu 2010. bio je važan uspeh kada je u pitanju uloga Turske na Balkanu. Revitalizacija turske spoljne politike prema regionu takođe je često nazivana „neo-otomanizmom“, zbog pristupa i govora koje je održao turski ministar inostranih poslova Ahmet Davutoglu.
Trojica šefova država -- potpisnici Istanbulske deklaracije -- izrazili su u dokumentu svoju „posvećenost teritorijalnom integritetu, suverenitetu i pravnom identitetu Bosne i Hercegovine unutar njenih međunarodno priznatih granica, uz istovremeno naglašavanje značaja nacionalnog pomirenja unutar BiH“. To se smatralo najrelevantnijim delom i, mada nije predstavljalo rešenje svih problema između dve zemlje, Turska je pohvaljena što je navela Srbiju da komentariše teritorijalni suverenitet BiH.
„Treba da kažem da smo zaista zahvalni na ulozi [Turske] u celokupnom političkom procesu u regionu. [Međutim], poslednjih godina zapravo nismo imali diplomatskih i političkih problema sa susedima. [U stvari] imamo problema sa svakodnevnim životom ... koje sami treba da rešavamo“, rekao je ministar obrazovanja i nauke Federacije BiH Damir Mašić za SETimes.
Među njima je naveo trgovinske probleme koje BIH ima sa Hrvatskom, rekavši da bosanske kompanije nemaju isti recipročan tretman kakav hrvatske firme uživaju u BiH. Drugu zabrinutost, dodao je on, predstavlja činjenica da BiH nikada nije napravila i potpisala sporazum o preciznim granicama sa Hrvatskom i Srbijom.
Turska je definitivno imala pozitivan uticaj širom Balkana u svim okolnostima, rekao je Mašić. „Ali, deo kojim nismo zadovoljni i [gde] mislimo da ima prostora za napredak definitivno je ekonomska saradnja“, istakao je on.
Znatan napredak turske diplomatije u balkanskom regionu pruža zemlji jaču pregovaračku poziciju unutar NATO-a i sa EU, kaže Husein Bagdži, šef katedre za međunarodne odnose na Bliskoistočnom tehničkom univerzitetu u Ankari. Zemlja je podržala međunarodne inicijative vezane za oblasti na Balkanu koje su bile izložene konfliktu, ratovima i etničkom čišćenju nakon raspada Jugoslavije devedesetih, a igrala je posebno aktivnu ulogu u pogledu BiH i kosovske krize.
Ističući da je Turska učestvovala u svim važnim inicijativama koje se odnose na mir i stabilnost i da je aktivna u operacijama NATO-a vezanim za pitanje Kosova, bivši kosovski predsednik Fatmir Sejdiu rekao je da je ona takođe doprinela posleratnom ekonomskom razvoju njegove zemlje putem velikih investicija.
 Turski premijer Redžep Tajip Erdogan (levo) sastao se sa makedonskim kolegom Nikolom Gruevskim u septembru u Skoplju. [Rojters] |
„Ključno je da Turska nastavi svoju snažnu podršku Kosovu i naravno da nastavi svoju saradnju sa zemljama [u balkanskom] regionu, koja će pomoći u izgradnji klime saradnje među tim zemljama i prevazilaženju potencijalnih prepreka koje su pred nama, a posebno nepravednog pristupa Srbije prema Kosovu“ rekao je Sejdiu za SETimes.
Kao jedna od privih zemalja koje su priznale nezavisnost Kosova, Turska je intenzivno lobirala kod drugih zemalja za njegovo diplomatsko priznanje, a posebno kod članica Islamske konferencije, rekao je Sejdiu. Međutim, on dodaje da Turska mora da uključi Kosovo i u regionalne zvanične sastanke, posebno kada su u pitanju sastanci koje je Turska imala sa Hrvatskom, Srbijom i BiH.
„Mislim da Turska mora da proširi mrežu u tom smeru ... kako bi Kosovo bilo deo [regionalnog] partnerstva i da se ne misli da se [ono] izbegava.“
„Da bi se pomoglo u takvoj situaciji, treba da postoji volja obe strane [Kosova i Srbije] jer u suprotnom Turska rizikuje da zauzme jednostrani stav“, rekao je za SETimes İlter Turan, profesor međunarodnih odnosa na istanbulskog Univerziteta Bilgi. Turan, međutim, navodi da bi Turska mogla da pokaže interesovanje za rešavanje kosovskog pitanja, kao što je učinila sa BIH.
Bagdži, sa druge strane, tvrdi da bi ovo mogla da bude prilika za Tursku da igra posredničku ulogu, ako to žele i Kosovo i Srbija. Ukazujući da će Srbija morati da preduzme nekoliko koraka u pogledu Kosova do jula, zbog obaveza vezanih za njen status kandidata za članstvo u EU, Bagdži je ukazao da bi zahtev za posredovanje mogao da dođe i od EU.
Politički odnosi Turske sa Srbijom su na svom vrhuncu u poslednjih nekoliko godina, što je još jedan važan element u kontekstu proaktivnije uloge Turske na Balkanu. Najviši zvaničnici odlazili su jedni drugima u zvanične posete, nakon uspona i padova posle turskog priznanja jednostranog proglašenja nezavisnosti Kosova.
„Prioritet Beograda i Prištine [trebalo bi da budu] ekonomska saradnja i [veći životni] standard ljudi. Politički pritisci okončaće se sa vremenom“, rekao je Nebojša Ranđelović, član srpskog parlamenta i potpredsednik Liberalno demokratske partije -- političke stranke koja podržava priznanje Kosova kao nezavisne države u Srbiji -- u izjavi za SETimes.
Za razliku od direktne angažovanosti Turske oko pitanja BiH i Kosova, zemlja je igrala indirektnu ulogu u pogledu albanskog pitanja u Makedoniji, kaže Abdula Saliju, potpredsednik skopskog Balkanskog mirovnog kluba.
Turska nije zvanično angažovana na tom pitanju zbog vrlo dobrih odnosa koje ima sa Makedonijom, kaže Saliju za SETimes, dodajući da su turske nevladine organizacije, kao i turska Agencija za međunarodnu saradnju i razvoj, igrali važnu ulogu, podržavajući albansku manjinu donacijama za obrazovanje i obnovu važnih kulturnih spomenika.
Turska je apsolutno igrala pozitivnu ulogu u korist stabilnosti na Balkanu nakon raspada bivše Jugoslavije i trenutno ima odlične odnose sa svim balkanskim zemljama, kaže Vujica Lazović, potpredsednik vlade Crne Gore.
„Vrlo je važno imati zemlju zajedničkog prijatelja..., posebno ako ne postoji dobra saradnja između samih zemalja u regionu“, rekao je Lazović za SETimes. On je takođe naveo da se nada da će sve više turskih kompanija investirati u regionu. „Znate, dobra ekonomija je osnova za sve, rešenje svakog problema“, rekao je Lazović.
(Šira verzija ovog teksta objavljuje se na adresi turkey.setimes.com)
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u