FBiH razmišlja o povećanju PDV, analitičari se ne slažu
10/04/2012
Finansijska kriza, pogoršana lošim upravljanjem budžetom i ogromnim troškovima za preveliku administraciju donosi BiH godišnji budžetski deficit od 500 miliona evra od 2009. godine.
Anes Alić za Southeast European Times iz Sarajeva -- 10.4.2012.
 BiH bi mogla da poveća PDV sa 17% na 25%, mada je sarajevska kompanija KLAS ukazala da se to povećanje ne odnosi na osnovne namirnice. [Anes Alić/SETimes] |
Reagujući na tekuću ekonomsku krizu, Federacija Bosne i Hercegovine (FBiH) razmišlja o povećanju poreza na dodatu vrednost (VAT) sa 17% na 25% -- korak za koji analitičari i biznismeni kažu da je nepotreban i da će se negativno odraziti na tržište.
Dok vlasti u FBiH najavljuju moguće povećanje PDV, Republika Srpska (RS) ne komentariše, mada je i njen budžet kritičan.
Prema banjalučkom ekonomisti Damiru Miljeviću, ogromna administracija BiH i troškovi održavanja državne vlade i dve odvojene entitetske vlade vode zemlju u bankrotstvo.
„Naša zemlja ima 180 ministara. Mnogo razvijenije zemlje, poput Nemačke, ne bi mogle finansijski da snose takve administrativne troškove“, rekao je Miljević za SETimes. „Sa budžetskim deficitom na svim nivoima, vlasti bi se radije dodatno zakopavale pozajmljivanjem, nego sprovele reforme kojima bi se pokrili troškovi.“
BiH troši oko 13 odsto svog BDP-a -- otprilike 1,6 milijardi evra godišnje -- da bi održala svoju administraciju. Prema Miljevićevim rečima, kada bi vlasti smanjile troškove za 10%, kao što su obećale MMF-u 2009, vlada bi uštedela 420 miliona evra godišnje.
Zvaničnici BiH trenutno pregovaraju sa MMF-om o preispitivanju postojećeg stend-baj aranžmana. Ako pregovori ne budu uspešni, veći PDV predstavljaće jedinu alternativu za punjenje budžetskih rupa.
PDV je porez na profit od proizvoda -- razlika između troškova proizvodnje artikla i cene po kojoj se prodaje. Prikuplja se svaki put kada firma u lancu snabdevanja kupi ili proizvede proizvod i preproda ga.
MMF se 2009. godine složio da da zemlji kredit od 1,2 milijarde evra. Prema tom sporazumu, BiH će vratiti 400 miliona evra do 2014 -- krajnjeg roka koji vlasti sada žele da produže.
Ako se MMF složi da reprogramira dug, postaviće dodatne uslove BiH da smanji javnu potrošnju i administraciju.
Povećanje PDV posmatra se kao najlakši izlaz, ali nije i najbolji, kaže Miljević. On tvrdi da bi takva mera usporila ekonomski rast i ugrozila životni standard.
„S obzirom da skoro 50% građana BiH živi na ivici siromaštva, povećanje PDV-a bi ih gurnulo ispod te granice. Cene bi se povećale, dok bi se privatna potrošnja smanjila. U ovom trenutku smanjenje privatne potrošnje može da dovede do ozbiljne ekonomske krize“, rekao je on.
Posle tri godine političkih pregovora i pod pritiskom međunarodnih organizacija, BiH je 2005. godine uvela sistem PDV-a i bila jedna od poslednjih zemalja u Evropi koje su to učinile. Poreski prihodi povećali su entitetske budžete i državni budžet, a u prve tri godine BiH je prikupila milijardu evra više nego što se očekivalo.
Međutim, umesto da koriste te prihode za kapitalne investicije, vlasti su pomogle svoje administracije i kupile socijalni mir, kaže Miljević.
„Plate i beneficije za administraciju skočile su 300% u tom periodu, a da bi se zadovoljili građani povećana je socijalna pomoć za ratne veterane. Sada kada novca nema vlasti se suočavaju sa [mogućim] socijalnim nemirima.“
Ismet Bajramović, predsednik Saveza samostalnih sindikata BiH rekao je za SETimes da njegova organizacija neće stati iza povećanja PDV, jer bi to značilo nova otpuštanja.
„Naš sindikat i vlada potpisali su sporazum o smanjenju PDV kako bi se poboljšali životni uslovi radnika, od kojih mnogi žive u siromaštvu. Sada oni žele da prekrše taj sporazum, zbog svoje nerazumne potrošnje“, rekao je Bajramović.
Da bi se sprečilo ukupno povećanje cena, neki uticajni biznismeni predložili su diferencijalnu stopu PDV.
Irmela Cero, portparolka sarajevske kompanije KLAS, glavnog proizvođača proizvoda od žitarica u gradu, rekla je za SETimes da je KLAS predložio vladi smanjenje PDV na osnovne proizvode i povećanje PDV na luksuzne artikle.
„Ne samo da bi to poboljšalo životni standard, nego bi podstaklo i potrošnju na lokalne proizvode i lokalnu ekonomiju“, rekla je Cero.
Prema lokalnim i međunarodnim ekspertima, uključujući Miljevića, ovaj predlog nije održiv, jer BIH nema operativni kapacitet za bavljenje diferencijalnim poreskim stopama, pa bi se otvorio prostor za velike prevare.
Početkom marta hrvatska vlada je povećala PDV zemlje sa 23% na 25%, što je odmah dovelo do povećanja cena. Od tada Hrvati posećuju BiH da bi se snabdeli namirnicama, uglavnom hranom i benzinom, jer su cene tamo niže.
PDV u BiH, koji iznosi 17%, najniži je u regionu i to je argument koji vlasti koriste da bi opravdale povećanje. Pa opet, građani BiH imaju najmanje prihode u regionu, od kojih više od 65% ode na osnovne namirnice.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u