Izveštaj UN pokazuje velike razlike u sreći u regionu

09/04/2012

Kipar je najsrećnija zemlja u jugoistočnoj Evropi, sudeći po nedavnom istraživanju koje su naručile UN, a u kojem je Bugarska svrstana među deset najnesrećnijih zemalja na svetu.

Svetla Dimitrova za Southeast European Times iz Sofije -- 9.4.2012.

Grčka, koja je prošle godine mesecima bila na ivici neispunjavanja dužničkih obaveza, 42. je najsrećnija zemlja na svetu. [Rojters]

Kipar i Grčka su najsrećnije zemlje jugoistočne Evrope, navodi se u prvom do sada urađenom Izveštaju o sreći u svetu, koji je 2. aprila objavio Zemaljski institut Univerziteta Kolumbija u Njujorku.

Istraživanje, kojim je obuhvaćeno 156 država širom sveta, naručeno je za konferenciju UN na visokom nivou, na temu sreće, koja je održana istog dana u Njujorku.

„BNP je već dugo merilo kroz koje se posmatraju ekonomije i političari. Pa ipak, njime se ne uzimaju u obzir socijalna i ekonomska cena takozvanog napretka“, rekao je na sastanku generalni sekretar UN Ban Ki-mun.

Organizator i domaćin konferencije bila je vlada Butana, gde se ideja o korišćenju sreće kao merila nacionalnog prosperiteta i dobrog upravljanja i rodila 1972. godine. Na kraju je malo himalajsko kraljevstvo usvojilo Bruto nacionalnu sreću (BNS) umesto BNP.

Prema Džefriju Saksu, direktoru Zemaljskog instituta, uredniku Izveštaja o sreći u svetu, zajedno sa Ričardom Lejardom sa Londonske škole ekonomije i Džonom Helivelom sa kanadskog Univerziteta Britanske Kolumbije, napredak BNP ne može sam po sebi da poveća sreću.

Sjedinjene Države, koje su u izveštaju 11. u svetu, „imale su trostruko povećanje BNP po glavi stanovnika od 1960, ali se strelica sreće nije pomerala“, rekao je Saks na sastanku UN. „Druge zemlje sledile su drugačiju politiku i mnogo više napredovale na polju sreće, čak i sa puno manjim nivoom prihoda po glavi stanovnika“.

Na osnovu raznih lokalnih i međunarodnih istraživanja od 2005. do sredine 2011. godine, Kipar je ponovo zauzeo najviše mesto u jugoistočnoj Evropi i 35. je na svetu. Krizom pogođena Grčka, koja je prošle godine mesecima bila na ivici neispunjavanja dužničkih obaveza, 42. je najsretnija zemlja, znatno iznad 11 drugih zemalja regiona.

„Možda su [autori] koristili podatke iz 2008. i 2009, najkasnije, tako da su oni možda zastareli, odnosno verovatno iz perioda pre krize“, kaže za SETimes doktorka Marija Simosi, predavač organizacione teorije i dizajna proizvoda i sistema na Egejskom univerzitetu.

„Međutim, Grci će možda i dalje imati visok plasman, ako [parametar] socijalne kohezije ostane visok, u poređenju sa drugim sličnim zemljama koje prolaze kroz ekonomsku krizu.“

Nezaposlenost, koja izaziva osećaj nesreće jednako kao i gubitak ili separacija, navodi se u izveštaju UN, u porastu je u Grčkoj od početka krize, a trenutno iznosi 21%.

Zamoljen da prokomentariše dobar položaj zemlje na globalnoj tabeli, Helivel je rekao da je lista „bazirana na prosečnim ocenama za 2007. godinu do rane 2011, te najverovatnije ne uključuje efekte aktuelnih događaja“.

„Nadamo se da da će u sledećem izveštaju početi da se pokazuju i uračunavaju promene koje su se odigrale sa vremenom“, rekao je on za SETimes.

Kada je u pitanju drugih 11 regionalnih zemalja, Hrvatska je na 56. mestu, ispred Kosova (68), Moldavije (75) i Turske (78). Rumunija je 80. u svetu, a Crna Gora (86), Albanija (88) i Bosna i Hercegovina (99) jedine su druge zemlje iz regiona koje su se našle među prvih 100.

Srbija i Makedonija su na 118. i 127. mestu, a Bugarska (147) je 10. najnesretnija zemlja na svetu, ispred osam afričkih zemalja i Haitija, koji je 2010. bio pogođen devastirajućim zemljotresom.

Asistentkinja profesora Zaharina Savova, klinički psiholog i psihoterapeut iz Sofije, kaže da nije iznenađena niskim mestom Bugarske. Ljudi se osećaju srećno kada su u stanju da ostvare svoje ciljeve, bili oni materijalni, duhovni ili socijalni, rekla je ona, ukazujući takođe da ljudi, šta god činili u životu, treba to da rade u skladu sa svojom prirodom.

Slični tekstovi

„Bugari su skloni tome da se uvek žale i da primećuju samo negativne strane stvari, a retko hvalimo ili ohrabrujemo jedni druge“, rekla je Savova za SETimes. „Zato, kada neko živi u sredini u kojoj dominiraju odbacivanje i nezadovoljstvo, na tu osobu utiče negativna energija u vazduhu i teško da može da se oseća srećnom. Plašimo se da se radujemo kada smo sretni, pa nismo u stranju da u potpunosti uživamo u tom osećaju.“

U studiji su Danska, Finska, Norveška i Holandija rangirane kao najsretnije zemlje na svetu, sa ocenama života koje iznose u proseku 7,6, na skali od 0 do 10. Togo je proglašen najnesrećnijom među 156 zemalja uvrštenih u istraživanje, iza Benina, Centralnoafričke Republike i Sijera Leonea. Prosečna ocena te četiri podsaharske zemlje iznosi 3,4.

„Srećnije zemlje obično su bogatije zemlje“, navodi se u izveštaju i ukazuje da su prihodi vodeće četiri zemlje 40 puta veći od onih kod poslednje četiri. Međutim, ono što je važnije za sreću jesu faktori kao što su prijatelji na koje se može računati, osećaj slobode za donošenje životnih odluka, očekivano trajanje zdravog života i nepostojanje korupcije, dodaje se u izveštaju.

H.K. Canis iz Atine doprineo je ovom izveštaju.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.