Pripovedanje zajedničke istorije kroz fotografije

07/03/2012

Putujuća izložba fotografija podstiče posetioce da gledaju šire od nacionalnih granica i da istražuju zajedničku balkansku istoriju.

Marija Paravantes za Southeast European Times iz Atine -- 7.3.2012.

photo

Fotografija Krojačkog mosta iz 15. veka, koji se nalazi u Dakovici u Albaniji, deo je izložbe. [Samir Karahoda]

Stara izreka „slika vredi hiljadu reči“ definitivno je tačna kada je je reč o izložbi fotografija pod nazivom Balkanska priča [www.balkantale.com], koja je otvorena ranije ovog meseca u Kupatilu vetrova -- Muzeju grčke narodne umetnosti u atinskoj četvrti Plaka, a traje do 8. aprila.

Putujuća izložba fotografija, koju je organizovao atinski Geteov institut, uz finansijsku podršku EU, fokusirana je na otomansko doba i njegov kulturni uticaj na Balkan, gledano kroz objektive pet fotografa koji žive na zapadnom Balkanu.

Kroz paralelna interaktivna događanja, ona ima za cilj da podstakne očuvanje spomenika koji se nalaze na fotografijama.

Obrazovni programi na šest jezika upoznaju decu školskog uzrasta sa životom ljudi na Balkanu između 14. i 20. veka. Posetioci se vraćaju nazad u vreme, uz prizore, zvukove i mirise otomanskih vremena.

„Izložba i čitav projekat počeli su nakon spoznaje da je kulturna baština Balkana zanemarena“, izjavila je za SETimes profesorka Kristina Kuluri, istoričarka koja je nadzirala projekat.

Većina postojećih objekata iz otomanskog perioda je uništena, ali se postojeće džamije, mostovi, javna kupatila, crkve i akvadukti vide u novom svetlu.

Projekat izložbe -- zajednički poduhvat istoričara iz regiona -- podstiče publiku da gleda šire od nacionalnih granica i istražuje zajedničku balkansku istoriju.

„Period pre uspostavljanja država balkanskih naroda, koji je povezan sa vekovima otomanskog prisustva na Balkanu, predstavlja 'tamno' doba, u oba smisla te reči -- nepoznat je i ne smatra se kulturno vrednim“, objasnila je Kuluri.

Cij projekta je, međutim, da se istakne ta „zaboravljena strana naše balkanske istorije kroz spomenike iz Otomanskog doba, najvećim delom kroz javne objekte koje su 'koristile' različite etničke i verske zajednice“.

Kuluri dodaje da su balkanski narodi vekovima živeli zajedno u vizantijskom i otomanskom carstvu, u različitim ili u susednim državama ili unutar Evrope, koja je posle 1989. godine počela da širi svoje razumevanje „granica“ kao koncepta.

„Pogrešno je posmatrati suživot samo kao mir i harmoniju. Upravo suprotno, suživot uključuje i sukob i rat. Evropa je najizraženiji primer toga. U prošlom veku dogodila su se dva svetska rata na njenoj teritoriji, ali njen narod, većina, smatra da pripada istoj kulturnoj celini i da sa svojim razlikama čini jednu uniju. Prema tome, mi često zaboravljamo da je Balkan jugoistočna Evropa“, rekla je ona.

Svih pet fotografa koji učestvuju u izložbi slaže se da ih je mogućnost da istražuju istorijski i kulturni značaj viševekovnih objekata i spomenika motivisala da se uključe u projekat.

„To mi je delovalo kao prirodni sled … prvo zabeležiti karakter tih objekata, a onda ih i fotografski predstaviti“, rekao je za SETimes Ivan Blažev, rođen u Skoplju.

Blažev misli da je Balkanska priča upečatljiv primer kreativnog suživota i naglašava njen konstruktivan značaj u današnjoj realnosti.

„Puno je stvarnih primera harmonije. Sa druge strane, boli me kada vidim i pomislim na mnoge stvarne primere u kojima se takav suživot uskraćuje i čini se da ga je nemoguće postići. Meni je prirodno da mislim da je suživot moguć, ali opet, nekada se pitam da li sam samo idealista i optimista“, kaže on.

Za Jutu Benzenberg, koja živi u Tirani, a rođena je u Nemačkoj, to je bila šansa da poseti mesta u Albaniji koja nije nikada ranije videla i izazov da „oseti“ deo njene istorije preko spomenika.

„Nisam želela da fotografišem te zgrade na turistički način, nego da pokušam da zabeležim kako se koriste i njihovu ulogu u svakodnevnom životu ljudi“, rekla je Benzenberg za SETimes.

Ona brzo ukazuje na svoju potragu za direktnom povezanošću sa predmetom njenog umetničkog rada.

„Nekada bih otišla kući da ne osetim tu specijalnu vezu ... pa bih se vratila i čekala da me nešto dotakne ... to je ono što, prema mom mišljenju, čini ovaj projekat tako zanimljivim; imate pet različitih vizuelnih pogleda na istoriju“, objasnila je ona.

„Za mene je to bilo istraživanje značenja tih spomenika u sadašnjoj socijalnoj i političkoj sredini kojoj pripadaju“, rekao je beogradski fotograf Ivan Petrović za SETimes. On je dodao da, prema njegovom mišljenju, suživot balkanskih naroda uopšte ne bi trebalo da predstavlja pitanje, s obzirom da se tu radi samo o politici.

Slični tekstovi

Loading

Za Kamila Nolasa, rođenog u Parizu, Balkanska priča je rušenje stereotipa i prevazilaženje „demonizacije“ otomanskog doba.

„Ne smatram da bi koncept granica uopšte trebalo da postoji. Od vitalnog je značaja da kroz projekte kao što je ovaj vidimo šta nas spaja, da identifikujemo dobre stvari koje su druge kulture sa vremenom ostavljale za sobom“, kaže za SETimes Nolas, koji živi u Atini.

Nolas još navodi da je tokom svojih putovanja po Grčkoj, preko spomenika otkrio da u svakodnevnici ljudi žive u harmoniji. „Sinagoge, crkve i džamije stoje jedni pored drugih.“

Balkanska priča iz Atine putuje u Solun, pa u Beograd, Prištinu, Skoplje, Tiranu i Brisel, a potom u Nemačku.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Reportaža

Region i Turska optimisti u pogledu novih lidera EURegion i Turska optimisti u pogledu novih lidera EU

Zvaničnici u regionu kažu da će nedavne kadrovske promene u EU pozitivno uticati na odnose njihovih zemalja sa Briselom.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li Grčka treba da promeni način postupanja prema ilegalnim imigrantima?

Da
Ne
Ne znam