Drugi paket spasa možda neće biti dovoljan za Grčku, kažu neki

22/02/2012

Grci su odahnuli, ali ekonomisti kažu da dan preračunavanja tek predstoji.

Endi Dabilis za Southeast European Times iz Atine -- 22.2.2012.

photo

Ljudi hodaju po sali Atinske berze u utorak (21. februara), nakon što su ministri finansija evrozone postigli dogovor o paketu spasa za Grčku u iznosu od 130 milijardi evra. [Rojters]

Uprkos drugom paketu spasa od međunarodnih kreditora, i dalje postoje sumnje da li su ta sredstva dovoljna da se spreči ekonomski kolaps u Grčkoj.

Paket u izosu od 130 milijardi evra, koji su dali međunarodni kreditori, odobren je u utorak (21. februara), ali zemlja još pregovora o otpisu skoro 70 odsto svog duga -- oko 107 milijardi evra.

„Nisam uzbuđen zbog ovog sporazuma“, izjavio je za SETimes Dimitris Hacinikolau, profesor ekonomije na Univerzitetu Joanina. „To znači da će prvo biti plaćeni kreditori, a onda, ako nešto ostane, to ide penzionerima i za plate.“

Generalni direktor Helenske fondacije za evropsku i inostranu politiku Tanos Dokos je umereni optimista, ali je rekao da Grčka mora da reformiše i podstakne rast, te da ne može da se oslanja na pakete spasa ili dodatne mere štednje da bi preživela.

„Ovo će nam kupiti neko vreme, ali pitanje je šta planiramo da uradimo sa tim?“, rekao je on povodom drugog paketa spasa u tri godine.

„Ako nastavimo da funkcionišemo pod istim uslovima kao u prošlosti, neminovno je da će doći do kolapsa“, rekao je on za SETimes.

Lideri evrozone odobrili su drugi paket spasa iako prvi -- u iznosu od 109 milijardi evra, od trojke EU-MMF-ECB -- nije uspeo da uspori otklizavanje Grčke ka insolventnosti.

Mere štednje stvorile su duboku recesiju, sa stopom nezaposlenosti od 20,9 odsto, i dovele do zatvaranja više od 111.000 preduzeća.

Međutim, privremeni premijer Lukas Papademos pohvalio je sporazum. „Nije preterivanje ako kažem da je danas istorijski dan za grčku ekonomiju. Imamo mogućnost da napredujemo sa stabilnošću, da ograničimo neizvesnost i povećamo poverenje u grčku ekonomiju kako bismo stvorili bolje uslove.“

On je upozorio da je Grčka mogla da bude primorana da izađe iz evrozone da se nije složila sa uslovima Trojke -- koji uključuju smanjenje minimalnog ličnog dohotka za 22 do 32 odsto, ukidanje prava radnika na kolektivno ugovaranje i otpuštanje 150.000 javnih službenika u naredne tri godine.

Grčka će morati da stavi nove kredite na poseban račun i prvo da plaća poverioce -- tek onda zemlja može da plati radnike i penzionere i koristi preostali novac za vladine potrebe.

Trojka dve godine pokušava da održi Grčku na površini, u svetlu protesta, nemira i štrajkova koji su doveli do pada prethodne vlade lidera socijalista Jorgosa Papandreua. Međutim, neki analitičari kažu da će upravo mere štednje koje Trojka traži gurnuti zemlju dublje u recesiju i učiniti oporavak malo verovatnim.

Direktor atinskog Instituta za ekonomske odnose Haralambos Cardanidis, izjavio je da od Grčke ne treba dići ruke.

„Treba da budemo srećni zbog sporazuma i što je postignut, zato što je to bilo teško“, rekao je on za SETimes.

Međutim, Cardanidis je upozorio da bi, ako dovoljan broj kreditora ne pristane na dobrovoljno učešće u otpisu duga, „Grčka mogla da to zatraži, što bi automatski dovelo do neispunjavanja dužničkih obaveza. Ako recesija i dalje bude ovako duboka, sporazum će biti u nevolji“.

Slični tekstovi

Loading

Izvršna direktorka MMF-a Kristin Lagard izjavila je da i dalje postoji velika opasnost da grčka ekonomija neće rasti onoliko koliko su se međunarodni kreditori nadali. „Ovo nije lak [program]; ovo je ambiciozan program“, rekla je ona.

Ono što je Grčkoj sada potrebno jeste da gradi poverenje i prihvati činjenicu da poverioci žele da nadziru troškove Grčke i da se prvo njima otplaćuje dug, izjavio je Kostas Ifantis iz Helenskog centra za evropske studije sa sedištem u Atini.

„Veliki je deficit kredibiliteta“, rekao je on za SETimes. „Evropljani su uradili najbolje što mogu u pogledu finansiranja grčkog duga.“

Oštri uslovi, dodao je on, predstavljaju deo igre. „Neki kažu da paket spašava banke, ali šta je bila alternativa? Ovog puta nemamo izbora.“

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li je Islamska država Iraka i Levanta (ISIL) pretnja jugoistočnoj Evropi?

Da
Ne
Ne znam