Srbija se hvata u koštac sa pretrpanim zatvorima

08/02/2012

Broj zatvorenika premašuje smeštajni kapacitet zatvora skoro 50 odsto, ali u toku su nova nastojanja da se rastereti kazneni sistem Srbije.

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 8.2.2012.

Novi zatvor u Padinskoj Skeli građen je tako da bude u skladu sa kaznenim standardima EU. [Ljubaznošću Uprave za izvršenje krivičnih sankcija ]

Novi srpski zatvor u Padinskoj Skeli -- koji nosi nadimak Srpski Alkatraz -- pruža preko potrebno olakšanje preopterećenom kaznenom sistemu zemlje.

„To je najbezbedniji i najmoderniji objekat u regionu, rađen na osnovu evropskih standarda i prilagođen ljudima sa specijalnim potrebama“, kaže za SETimes Zorana Vučićević, savetnica direktora Uprave za izvršenje krivičnih sankcija (UIKS).

Prema podacima UIKS, u 29 srpskih zatvora smešteno je preko 11.000 osuđenika.

„Smeštajni kapacitet zatvora, prema standardima EU, treba da bude 7.500. Veći broj … dolazi kao posledica pooštrenih koraka u borbi protiv teškog i organizovanog kriminala“, kaže Vučićević.

Prvih 16 zatvorenika prebačeno je u Padinsku Skelu početkom ovog meseca. UIKS kaže da planira da prebaci još 450 zatvorenika, koji izdržavaju kazne za teška krivična dela.

Ivan Kuzmanović, advokat iz Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji, rekao je za SETimes da je pretrpanost zatvora rezultat nedovoljne upotrebe uslovnog puštanja na slobodu.

„Naš problem je što je između 95 odsto i 97 odsto svih zahteva za uslovno puštanje odbijeno. Problem se pojavljuje kada zatvorenici znaju da će ostati do kraja, bez obzira da li se ponašaju dobro ili loše“, rekao je Kuzmanović.

Ako se zatvorenik dobro ponaša, trebalo bi da mu se pruži prilika da nauči neki zanat ili da radi, rekao je Kuzmanović. Recidivizam je još jedan uzrok pretrpanosti. Osuđenici često počine novo krivično delo, pa čak i izazivaju sukobe sa zatvorskim osobljem, kako bi produžili kazne, ukazuje Kuzmanović.

U zatvorskim sobama smeštena su po dva zatvorenika. [Ivana Jovanović/SETimes]

„Oni u zatvoru imaju krov nad glavom, tri obroka, obezbeđenje koje se brine o njima. Oni nemaju drugi izbor i ne znaju kako da se ponašaju napolju“, rekao je on.

Porast recidivizma opterećuje celokupan kazneni sistem, ukazuju vlasti. „Postoji vrlo veliki broj zavisnika o drogama i mnogo veći broj onih koji su počinili nasilna krivična dela. Sa druge strane, imamo manje [stražara] svake godine, a sprečeni smo da zapošljavamo novo osoblje zbog finansijske situacije“, rekla je Vučićević.

Eksperti, međutim, smatraju da alternativne sankcije -- kućni pritvor, uključujući nošenje elektronskih narukvica, kao i društveno koristan rad -- pružaju rešenje za preopterećenost. Vlada je počela da sprovodi te mere 2011. godine.

„Zakon omogućava kućni pritvor onima koji su osuđeni na do godinu dana za bilo koje krivično delo. Društveno koristan rad moguć je za one kojima se izrekne kazna u trajanju manje od tri godine“, navodi Vučićević.

Trenutno kaznu u kućnom pritvoru izdržava 150 osoba, koje nose elektronske narukvice, troje ljudi je u kućnom pritvoru, a 30 obavlja društveno koristan rad, navodi UIKS.

Saradnik Kriminološkog instituta Dobrivoje Radovanović izjavio je za SETimes da vlada mora da izdvoji budžetska sredstva za unapređivanje ljudskih resursa u kaznenom sistemu, ako ima ozbiljne namere u pogledu sankcionisanja kriminala.

Dodatna briga odnosi se na nemešanje situacionih sa okorelim kriminalcima. „Ako dođe do mešanja, onda dolazi do nasilnog kriminala nad ovom prvom grupom“, kaže Radovanović.

Da bi se izbeglo mešanje grade se otvoreni zatvori u kojima edukatori rade sa zatvorenicima, rekao je on. „Ali, [među tim zatvorenicima] ne može da bude [onih koji su već jednom počinili krivično delo], kojima su izrečene duge zatvorske kazne ili koji su osuđeni za nasilna] krivična dela“, dodao je Radovanović.

Vlasti kažu da takođe planiraju da izgrade nove zatvore u Kragujevcu, Pančevu i Medveđi.