U Srbiji u toku pokušaj podsticanja donacije organa

12/01/2012

Razni državni projekti i humanitarne organizacije pokušavaju da zadovolje potrebe za presađivanjem organa u Srbiji.

Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Beograda -- 12.1.2012.

photo

U Srbiji se obavljaju samo presađivanja bubrega i jetre, a u toku su pripreme za operacije presađivanja srca. [Rojters]

Nakon udruženih napora zdravstvenih zvaničnika, otprilike 70.000 Srba su registrovani donatori organa, a zvaničnici se nadaju da će taj program proširiti kako bi ove spasonosne operacije postale učestalije.

Samo 86 organa od 38 preminulih donatora presađeno je tokom 2010. godine, navodi srpska Uprava za biomedicinu. Ta cifra je, međutim, pala u 2011, na 56 organa od 24 donatora. Trenutno se obavljaju samo presađivanja bubrega i jetre, mada se srpski zvaničnici nadaju da će uskoro moći da se vrše i presađivanja srca. Taj proces je skrenut sa koloseka devedesetih godina, kada je veliki broj kardiologa napustio Srbiju.

Napori da se poveća doniranje organa uključivali su i nedavni projekat srpske humanitarne organizacije Nezaboravak, pod nazivom Neka život traje. Oko 500 osoba prisustvovalo je svečanom ručku, a 283 su potpisale svoje donatorske kartice prošlog novembra u beogradskom Hotelu Interkontitental.

„Ovu akciju podržali su javna institucija, veliki broj pojedinaca i javnih ličnosti u zemlji, šef Delegacije EU u Srbiji, Svetska zdravstvena organizacija i druge međunarodne organizacije“, rekao je za SETimes Vladimir Marković, predsednik te organizacije. On je dodao da je posle dobrotvorne manifestacije poraslo interesovanje javnosti za potpisivanje donatorskih kartica.

Ivana Petrović, 28, iz Beograda, potpisala je donatorsku karticu i rekla za SETimes da je to gest koji svi treba da naprave, ističući da je presađivanje organa zasnovano na solidarnosti i međusobnom poverenju, kao i na shvatanju da je svako potencijalni davalac ili primalac organa, češće primalac nego davalac.

Projekat Neka život traje pomaže projekat Ministarstva zdravlja Srbije Produži život. Počeo je pre tri godine i sada potvrđuje povećanje broja donatora.

Da bi podstakla interesovanje, Srbija je 2010. godine usvojila novi zakon čiji je cilj da se osigura da nema zloupotreba. Država je takođe formirala Upravu za biomedicinu, u pokušaju da se pridruži Evrotransplantu, međunarodnoj organizaciji za presađivanje organa koja sada uključuje sedam evropskih zemalja.

Veliku prepreku doniranju organa predstavljaju nedostatak javnog obrazovanja i niz predrasuda. Veći deo posla usmeren je na povećanje svesti građana, prvo pružanjem osnovnih informacija, a potom i organizovanim prezentacijama odeljenja za biomedicinu i medija.

Danas, nakon određenih nastojanja, Srbija ima 70.000 potpisanih donatorskih kartica i transplantacija više nije tabu. Svaki građanin može da postane donator organa, ali konačnu odluku o donaciji organa preminule osobe, prema srpskom zakonu, mora da donese njena ili njegova porodica.

„Porodica se uvek pita. Međutim, ako je preminuli član porodice ostavio poruku, porodica će, svakako, poštovati i uvažiti volju preminule osobe, kao i ako je u međuvremenu napravljena ista promena“, kaže direktorka Uprave za biomedicinu dr Dana Mihajlović za SETimes.

Dr Đoko Maksić, pukovnik i profesor nefrologije na Nefrološkoj klinici Vojno-medicinske akademije, koja radi na programu zaveštanja organa od 1998, kaže za SETimes da oko 60 odsto do 70 odsto porodica preminulih čiji su organi adekvatni za transplantaciju pristaje na presađivanje organa.

On dodaje da, teoretski, jedan preminuli donator može da spasi šest do sedam života. Ali, u Srbiji, „samo tri osobe mogu da budu spašene od jednog umrlog donatora, jer radimo samo presađivanje bubrega i jetre. Oko 1.500 pacijenata je na listi čekanja za [organe]“.

Slični tekstovi

Loading

Mihajlović smatra da je srpska statistika tmurna, jer velikom broju pacijenata sa liste nikada ne budu presađeni organi. „Svetska statistika pokazuje da od ukupnog broja pacijenata na listi trećina dobije organe, trećina bude prebačena na sledeću listu, a trećina umre“, kaže ona.

Troškove presađivanja potpuno pokriva držani Fond zdravstvenog osiguranja i presađivanje se smatra najboljom metodom dugoročnog lečenja.

„Sada imamo pet donatora na milion stanovnika. Imaćemo, nadam se, deset donatora na milion stanovnika u 2012. godini. To će povećati naše izglede, uz potpunu reorganizaciju i prihvatanje svih uslova za ostvarivanje kvaliteta koje traže Evrotransplant i Komisija EU za kvalitet transplantacija … da bi postali punopravni član Evrotransplanta, kao naši susedi Hrvatska i Slovenija“, kaže Maksić.

Mihajlović dodaje da je saradnja sa susednim zemljama od izuzetnog značaja za razmenu organa na međunarodnom nivou.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Reportaža

EU menja ekonomski pristup BalkanuEU menja ekonomski pristup Balkanu

Unija će uvesti nove kriterijume za države kandidate za članstvo i potencijalne kandidate

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Američki brod i posada vrše poslednje pripreme kako bi neutralizovali najopasniji deo sirijskog hemijskog arsenala. Koliko je po vašem mišljenju ova operacija važna za zaštitu civilnog stanovništva od hemijskog oružja?

Vrlo je važna
Nije mnogo važna
Nije uopšte važna
Ne znam