Unutarstranačke borbe ugrožavaju rumunsku demokratiju

21/12/2011

Nedavna smena drugog čoveka u državnoj hijerarhiji pokazuje koliko daleko mogu da odu unutarstranačke prepirke.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 21.12.2011.

photo

Smena Mirče Džoane sa mesta predsednika senata izazvala je komešanje na političkoj sceni Rumunije. [Rojters]

Smena Mirče Džoane sa mesta predsednika senata prošlog meseca, u sred velike borbe za uticaj u opozicionoj Socijaldemokratskoj partiji (PSD), izazvala je iznenađenje, a mnogi se pitaju da li kratkoročni interesi imaju prednost u odnosu na političke vrednosti stranke i njen odnos sa biračima.

Analitičari kažu da takva previranja u strankama pokazuju loše stanje političke zrelosti.

„Lako se može primetiti da lideri rumunskih političkih stranaka ne mogu da podnesu disidentska mišljenja u redovima stranke, koja onda pokušavaju da ućutkaju“, rekao je za SETimes Florin Kornei, urednik političke rubrike u listu Evenimentul zilei.

„Takvi konflikti mogu da nagrizaju i fragmentiraju biračko telo stranke, što je teorija koja je takođe očigledno primenljiva u slučaju Džoane, koji je bio i jeste prilično popularan“, dodao je on.

Džoana, bivši ambasador i ministar inostranih poslova, imao je odnos sa šefom stranke Viktorom Pontom pun uspona i padova. Ponta je vodio Džoaninu kampanju za predsedničke izbore 2009. godine. On je na tim izborima izgubio sa malom razlikom od Trajana Baseskua.

Džoanin neuspeh doveo je do održavanja stranačkog kongresa, na kojem je Ponta izabran da zameni Džoanu na čelu stranke, što je izazvalo turbulentne odnose između njih dvojice.

Niz javnih izjava koje je Džoana dao nakon što je ostao bez mesta predsednika stranke izazvao je Pontin gnev i to ga je navelo da disciplinuje bivšeg predsedničkog kandidata.

Za Viktora Pontu Džoana je dvostruko rizičan, kaže Kornei.

„Džoana je samo delovao kao izolovana politička ličnost. Međutim, on je bio dobro pozicioniran u anketama i samim tim je mogao da ima namere u pogledu sledećih predsedničkih izbora. Takva opcija bi ugrozila Pontinog političkog partnera liberala Krina Antoneskua, sa kojim je napravio savez u opoziciji. Sporazum između njih dvojice bio je da će se Antonesku kandidovati za predsednika. Na ovaj način Ponta ne samo da se oslobodio unutrašnjeg neprijatelja, nego je rešio i Antoneskuov problem“, objasnio je Kornei.

U decembru 2010. Džoana je bio suspendovan šest meseci zbog navodnih izjava koje su ugrozile reputaciju stranke. Pored ostalog, Džoana je ukazao na svom ličnom blogu da ga je Ponta pogrešno savetovao tokom predsedničke kampanje oko posete kontroverznom rumunskom biznismenu nekoliko dana pre drugog kruga, koja je, kako su mediji jednoglasno zaključili, koštala Džoanu izbora.

Tokom posete Sjedinjenim Državama u oktobru, gde se predstavio kao lider rumunske opozicije, Džoana je izjavio da će se ponovo kandidovati za predsednika, iako stranka nije rekla da to podržava.

Krajem novembra Džoana je isključen iz redova stranke, a onda smenjen sa mesta predsednika senata. Ali, Pontina pobeda je imala posledice; socijaldemokrate su izgubile mesto predsednika senata, koje je otišlo vladajućim liberalnim demokratama.

Posledice takvih prepirki uglavnom su na nivou biračkog tela.

„Efekat takve situacije na rumunsku demokratiju nije prevelik ili neposredan, ali efekat na percepciju birača u vezi sa stabilnošću visokih javnih funkcija ne bi trebalo da bude zanemaren, posmatrano iz perspektive sledećih izbora“, kaže za SETimes Liviju Dadakus, politički urednik agencije Medijafaks.

Slični tekstovi

Loading

„Istovremeno, cenu po društvo je teško odrediti, s obzirom da veza između nestabilnosti tako visokih javnih funkcija i, recimo, finansijskih tržišta i stranih kredita nije direktna. Međutim, takva veza, iako indirektna, ne treba ponovo da se ignoriše, jer govorimo o bivšem drugom čoveku u državi“, dodaje Dadakus.

On je takođe istakao da postoji presedan za Džoanin slučaj -- socijaldemokrata Adrijan Nastase -- koji je 2006, tokom unutarstranačkog sukoba, podneo ostavku na mesto predsednika Predstavničkog doma, što je treća najmoćnija funkcija u državnoj hijerarhiji. Njegova alternativa tada je takođe uklonjena iz redova stranke, podvukao je Dadakus.

Politički šou koji je nedavno priredio PSD ostavio je simpatizere sa gorčinom u ustima. „Šta ja zaključujem o ovom konfliktu, koji je okončan sklanjanjem Džoane, ali i velikim gubitkom javnog digniteta PSD? Da se tu radi samo o kratkoročnim ličnim interesima, a ne o dugoročnim stranačkim“, rekao je za SETimes Ovidiu Damian, 43-godišnji nastavnik.

„Takođe shvatam da moj glas nije uvažen, a moj glas je, zajedno sa drugima, dao stranci političko pravo da dođe na tu poziciju. Razočaravajuće je da smo posle 21 godine demokratije i dalje svedoci takvih 'javnih pogubljenja' u rumunskoj politici“, zaključio je on.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Rođaci srebreničkih žrtava delimično zadovoljni presudom holandskog sudaRođaci srebreničkih žrtava delimično zadovoljni presudom holandskog suda

Neki smatraju da je presuda prvi korak u tome da se istina o tome šta se dogodilo u Srebrenici 1995. godine iznese na videlo.

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Da li se slažete s predlogom da Grčka ponudi blaže zatvorske kazne osobama osuđenim za korupciju?

Da, novčane sankcije dovoljna su kazna za nenasilno krivično delo
Ne, ljudi osuđeni za korupciju i prevaru treba da se suoče sa strogim kaznama
Ne znam