Potvrđeni rezultati izbora u Bugarskoj uprkos pritužbama
16/12/2011
Predsedničke i lokalne izbore u Bugarskoj održane prošlog februara obeležile su brojne nepravilnosti. Sud, međutim, nije pronašao dovoljno dokaza koji bi mogli da potkrepe te tvrdnje.
Cvetina Borisova i Ladislav Cvetkov za Southeast European Times iz Sofije – 16.12.2011.
 Ustavni sud potvrdio je izbore predsedničkih i lokalnih izbora u Bugarskoj. [arhiva] |
Šest nedelja pošto su glasači izašli na birališta ne jenjava kontroverza zbog optužbi da je način na koji se na mnogim mestima glasalo uticao na rezultate, odnosno davalo prednost određenim kandidatima.
Sedamdeset i jedan poslanik opozicione Bugarske socijalističke partije (BSP), Pokreta za prava i slobode (DPS) i nacionalističke partije ATAKA, podneli su tužbu Ustavnom sudu sredinom novembra, zahtevajući poništavanje izbora predsedničkih kandidata vladajuće stranke GERB, koji su pobedili na glasanju – izabrane predsednice Rozen Plevneljev i potpredsednice Margarite Popove.
Između ostalog, podnosioci tužbe se žale na brojne nepravilnosti, glasače kojima nije omogućeno da ostvare svoje legitimno pravo na glasanje zbog toga što su pogrešno stavljeni na tzv. „spisak zabranjenih birača“ i neovlašćeni pristup glasačkim listićima.
U sredu (14. decembra), sud je presudio da je glasanje na predsedničkim izborima bilo u skladu sa zakonom i odbacio tužbu. Odluka Ustavnog suda je konačna i na nju se ne može uložiti žalba.
I lokalni izbori, odnosno način na koji su održani, dovedeni su u pitanje. Stranka zelenih, BSP i Partija za narod podneli su tužbu pred Upravnim sudom u Sofiji ubrzo posle glasanja, ukazujući na slične nepravilnosti, kao i činjenicu da su građani imali veoma malo vremena da glasaju, pošto su glasački listići bili izuzetno dugi i komplikovani. To je dovelo do dugačkih redova i na kraju onemogućilo jedan broj ljudi da glasaju, pošto su se biračka mesta zatvorila.
Taj problem je zapravo naveo Centralnu izbornu komisiju da za nekoliko sati produži rok za glasanje u prvom krugu izbora, što su neki stručnjaci kasnije protumačili kao kršenje Izbornog zakona.
Jedna od glavnih zamerki na izborima je tzv. „spisak zabranjenih birača“. Na tim spiskovima su bila imena Bugara iz dijaspore, koji trenutno ne borave u Bugarskoj, kao i ljudi koji ne žive u određenom gradu ili selu četiri meseca pred izbore.
Opoziciona poslanica BSP Maja Manolova tvrdi da je tih ljudi skoro 168 hiljada. Vladajuća stranka GERB, međutim, tvrdi da ih nema više od 12 hiljada.
Izmene i dopune izbornog zakona i novi zahtevi u postupku glasanja uvedeni pre izbora izazvali su konfuziju. Samim tim je došlo do rekordno visokog broja nevažećih glasačkih listića u prvom krugu - 700 hiljada, od čega 228 hiljada na predsedničkim izborima. Poređenja radi, na predsedničkim izborima 2006. godine bilo je 77 hiljada nevažećih listića.
Prema podacima iz biračkih spiskova, u Bugarskoj ima nešto više od 6,9 miliona birača. I ta brojka je dovedena u pitanje kao nerealistično visoka. I pored toga što je početkom 2011. održan popis stanovništva, birački spiskovi nikada nisu ispravljeni.
Albena Nejkova, svedok u predmetu po tužbi podnetoj pred Upravnim sudom u Sofiji, koja je ujedno bila i članica izborne komisije na jednom biračkom mestu u glavnom gradu, tvrdi da je 78 osoba od ukupno 650 registrovanih na njenom biračkom mestu, bilo na „spisku zabranjenih birača“. „Neki među njima bili su iznenađeni kada su to saznali,“ kaže ona za SETimes.
Nejkova je bila i direktan svedok postupka isporuke glasačkih listića opštinskoj izbornoj komisiji u Sofiji, zbog koje je kasnije došlo do šire debate u javnosti. Prema njenim rečima, predstavnici svih 1449 biračkih mesta u glavnom gradu proveli su celu noć zatvoreni u sportskoj dvorani u uslovima koji su daleko od normalnih.
„Tribine su bile pune ljudi koji su u jednom trenutku počeli da pevaju protestujući zbog sporog rada. Najgore je to što nikome nije bilo dozvoljeno da izađe napolje; nisu nam dali ni hranu da kupimo“, kaže ona.
Javna je tajna da su, u haosu koji je nastao, mnogi kradom izneli torbe sa listićima iz hale i odneli kućama, jer više nisu mogli fizički da izdrže da budu zatvoreni.
Na svojoj poslednjoj sednici po tužbi u vezi sa izborima, Upravni sud u Sofiji odbacio je sve argumente tužitelja, uključujući i traženi izveštaj veštaka koji je trebalo da utvrdi da li glasač može da glasa za 47 sekundi (prosečno raspoloživo vreme ako se uzme broj ljudi koji trebalo da glasaju na jednom biračkom mestu).
Sudije su takođe odbile da zatraže izveštaj veštaka o debljini papira korišćenog za listiće. Tužitelji su tvrdili da je papir providan, pa je bilo moguće videti kako su birači glasali, što je povreda anonimnosti glasanja.
„Ne mogu da verujem da nisu pristali da poruče barem jedan od traženih izveštaja veštaka“, kaže Nejkova.
Prema rečima Nikolaja Belalova, kandidata za opštinskog odbornika BSP u Sofiji, koji je član grupe koja je pokrenula poseban postupak pred Upravnim sudom u Sofiji kojim se dovodi u pitanje regularnost izbora, cilj je bio da sud naredi ponovno prebrojavanje glasova na više biračkih mesta u glavnom gradu, što bi, prema njegovom uverenju, dokazalo da je glasanje bilo neregularno.
„Naravno, naš krajnji cilj je da još jedan predstavnik BSP uđe u skupštinu opštine, ali to neće napraviti neku bitnu razliku, to je stvar principa“, kaže on za SETimes.
Vladajuća partija GERB, međutim, i dalje insistira da su teškoće koje su nastale u izbornom postupku rezultat neiskustva u održavanju dva glasanja istovremeno. GERB tvrdi da su problemi koji se pojavili u prvom krugu analizirani i izbegnuti u drugom krugu nedelju dana kasnije.
Katja Koleva, predsednica nevladine organizacije Institut za socijalnu integraciju, smatra da su nepravilnosti na poslednjim izborima korak nazad u demokratskom razvoju zemlje.
„Godine 1990. sam bila studentkinja. Bila sam uzbuđena zbog pada komunizma i nadala sam se da ćemo krenuti napred. Danas nisam zabrinuta za sebe, zabrinuta sam za svoju kćerku, koja mora da se bori za slobodu i demokratiju 20 godina posle 1990“, kaže ona za SETimes.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u