Balkanske manjine rade na funkcionalnom multikulturalizmu
19/11/2011
Manjine širom Balkana se povezuju i izrađuju dokumente ustavnog tipa usmerene zaštitu i zadovoljavanje svojih prava.
Linda Karadaku i Ivana Jovanović za Southeast European Times iz Prištine i Beograda -- 19.11.2011.
 Cilj koncepta „ustav u ustavu“ pre svega je da se pomogne ogromnoj romskoj zajednici u regionu. [Rojters] |
Romska zajednica čini najveću manjinu na Balkanu i -- prema nedavnoj analizi Centra za međunarodni krizni menadžment i rešavanje konflikta -- njena situacija „u regionu ostaje posebno problematična i čini se da države nemaju neke namere ili podsticaje da to promene“.
Skender Veliju, koji je na čelu romske unije Amaro-Drom u Albaniji, rekao je da su tamošnje manjine osnovale grupu koja predstavlja Grke, Makedonce, Srbe, Crnogorce i Bosance i razmatra njihove specifične probleme.
„Razmatrali smo situaciju i postupanje prema manjinama u Albaniji i napravljen je 'ustavni' dokument u okviru ustava, sa pravima manjina u Albaniji, u poređenju sa ostalim zemljama regiona“, rekao je Veliju za SETimes.
On je objasnio da se glavni zahtevi odnose na jezik, identitet i kulturu. Grupu koja je radila na tom dokumentu vodio je univerzitetski profesor Kimet Fetahu, član makedonske manjine u Albaniji, koji je takođe organizovao okrugle stolove sa predstavnicima raznih manjina.
Dokument je upućen institucijama zemlje i međunarodnim telima.
„Digli smo svoj glas tražeći poboljšanje socijalne i ekonomske situacije romskog naroda, njihovog obrazovanja, zdravstva, infrastrukture, smeštaja, zapošljavanja, što je postalo deo nacionalne strategije za poboljšanje uslova života Roma“, rekao je Veliju.
Milan Antonijević, direktor beogradske NVO JUKOM, kaže da Romi čine najveću etničku manjinu u Srbiji, a slede Albanci, Bosanci, Mađari i drugi.
Država „ne zna kako da napravi atmosferu u kojoj bi bilo normalno izaći i [reći] svoju nacionalnost, jer se pokazalo da je državni aparat sile i represije i dalje vrlo jak, pa se ljudi ne izjašnjavaju onako kako bi to učinili u drugačijim okolnostima“, rekao je on za SETimes.
Alma Mašić, direktorka Omladinske inicijative za ljudska prava u Sarajevu, istakla je da „samo 3 odsto Roma u Bosni i Hercegovini ima stalan posao. Najveći izvor prihoda ove etničke manjine je samozaposlenost u sektoru prikupljanja materijala za reciklažu i recikliranje otpada“, rekla je ona za SETimes.
Situacija je drugačija na Kosovu, gde je srpska zajednica postala manjina posle 1999. godine.
„Moj život nije kao što je bio pre. Mi, Srbi, nervozno čekamo da vidimo kakav će biti status Kosova. Ne volim da me nazivaju manjinom i ne želim da to prihvatim“, rekla je kosovska Srpkinja Milica Marković za SETimes.
Bekim Blakaj, direktor kosovske kancelarije Centra za humanitarno pravo, okrivljuje paralelne srpske institucije.
„Ostale manjine su u znatnoj meri integrisane u kosovsko društvo, [pa su opet] na neki način više diskriminisane nego srpska manjina. Srpski jezik je zvanični jezik na celokupnoj teritoriji Kosova, ali to nije slučaj sa romskim, turskim ili bosanskim jezikom“, rekao je on za SETimes.
U Preševskoj dolini u Srbiji Albanci su manjina. „Ako želite da dobijete nešto [kao manjina] morate to da tražite. Niko vam ništa neće dati ako ne tražite“, rekao je ekonomista Abdula Ahmedi.
On je izjavio za SETimes da su najurgentniji problemi nepriznavanje diploma Univerziteta Kosova, problemi sa priznavanjem diploma iz Albanije i Makedonije, kao i visoke stope nezaposlenosti mladih i njihova migracija u Aziju.
Antonijević iz JUKOM-a potvrđuje da Srbija tek treba da pronađe mehanizam za priznavanje univerzitetskih diploma sa Kosova. „Albanci moraju da imaju neka prava, jer su diplomirali na Univerzitetu Kosova i žele da rade u Srbiji i to bi trebalo da se ohrabruje“, rekao je on.
Ferenc Tot je član mađarske manjine u Vojvodini. „Ne osećam se kao građanin drugog reda, mada je puno onih koji svakodnevno pokušavaju da me uvere da jesam“, rekao je on za SETimes.
Marija Šoentaler iz nemačke zajednice u Vojvodini rekla je za SETimes da rešenje leži u članstvu u EU, jer će odgovor na to „ko je ko i šta je ko … u nekom trenutku biti Evropljanin“.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
U regionu još ima kršenja ljudskih prava, pokazuje nedavno objavljeni izveštaj Amnesti internešenela.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u