Ekonomska kriza teško pogađa Rumuniju

24/10/2011

Uprkos simboličnom ekonomskom rastu ove godine, Rumuni osećaju pun uticaj ekonomske krize i manjeg životnog standarda.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 24.10.2011.

Demonstranti su održali protest „Okupirajmo Bukurešt“ u subotu (15. oktobra) u Bukureštu, u sklopu svetskog protesta pod nazivom „Okupirajmo Volstrit“ protiv korporativne pohlepe i mera štednje. [Gabrijel Petresku/SETimes]

Rumunija, koja nosi nadimak „Tigar Balkana“, zahvaljujući konzistentnom ekonomskom rastu do 2008, nakon toga je prošla kroz tešku ekonomsku recesiju.

Zemlja je tehnički izašla iz recesije u prvom kvartalu ove godine, kada je dostigla ekonomski rast od 0,6 odsto, ali je predsednik Trajan Basesku tada upozorio da je to možda „izlaz iz recesije, ali ne i iz krize“.

Prema izveštaju Evrostata izdatom ovog leta, Rumunija je bila predzadnja po životnom standardu u 2010, ispred Bugarske.

Nova ekonomska analiza pokazuje koliko je duboko kriza pogodila Rumune. Kupovna moć se 2011. godine umanjila za ogromnih 30 odsto, zbog smanjenja plata i porasta cena posle povećanja PDV za pet odsto.

To se dodatno pogoršalo nezabeleženim povećanjem cene goriva za 16 odsto u 2010, koja je nastavila da raste tokom 2011. godine.

Pored toga, rumunska vlada smanjila je plate svih državnih službenika za 25 odsto sredinom 2010, u sklopu mera štednje čiji je cilj bio da se zauzda veliki budžetski deficit zemlje.

Otprilike 15 odsto radnika i u javnom i u privatnom sektoru ostalo je bez posla u periodu 2009-2010. Zvanični podaci o nezaposlenosti u 2011. godini su neznatno bolji i iznose 7,2 odsto.

„I ja i moja žena radimo za državu i nama je smanjenje plata predstavljalo šok“, kaže nastavnik iz Bukurešta Gabrijel Dumitrače za SETimes.

Dumitrače je objasnio da su morali da smanje troškove za isti procenat za koji su smanjene plate, ali misli da je situacija gora za to dvoje supružnika, jer su bili istovremeno pogođeni.

„Razumeo bih poziv države na solidarnost u ovim teškim vremenima, ukoliko ne skaču cene. Da bismo izašli na kraj sa situacijom, mi u osnovi moramo da racionalizujemo naše prihode“, kaže on.

Kriza je takođe nanela težak udarac malim preduzećima, primoravši 200.000 firmi da se zatvore u istom periodu.

Gelu Razoare, vlasnik firme za završne građevinske radove, kaže da je kriza dovela poslovanje skoro do mrtve tačke, što je veliki preokret u odnosu na samo nekoliko godina ranije kada je posao cvetao.

Slični tekstovi

„Pre 2009. godine morao sam da pitam sina da ostavi svoj posao da bi mi pomogao u firmi, zato što je količina narudžbina bila toliko velika da nisam mogao sam da izađem na kraj. Sada se jedva provlačimo. Ovo je period kada ljudi ne investiraju u svoje domove i pokušavaju da uštede što više. Obojica sada razmišljamo o pronalaženju običnog posla“, kaže Razoare za SETimes.

„Rumuni ne bi trebalo da imaju previše optimistična očekivanja“, kaže ekonomski urednik Prima TV Paul Barbu za SETimes.

„Glavni kratkoročni izazov je domino efekat koji visoke cene nafte, a potom i goriva, imaju na ... druge cene. Iako imamo skromnu kupovnu moć, mogla bi još više da se smanji zbog povećanja cena“, rekao je on.

Drugi problematičan faktor, kaže Barbu, jeste rumunska valuta, koja sada iznosi 4,3 prema 1 u odnosu na evro, što je, mada stabilan, ipak visok nivo. Mnoge usluge lokalnih kompanija procenjene su u evrima i svako povećanje kursa vodi većim računima i kreditnim ratama.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.