Sirijska previranja pogodila trgovinu sa Turskom, ali ne u svim slučajevima
27/06/2011
Dok je trgovina između Turske i Sirije skoro prekinuta, priliv novinara, vladinih zvaničnika i rođaka sirijskih izbeglica podstiče poslovanje u nekim sektorima ekonomije Hataja.
Esra Serez za Southeast European Times iz Hataja – 27.6.2011
 Izbeglička kriza je blagodet za neke lokalne turske firme. [Rojters] |
Trgovina između Turske i Sirije znatno je pogođena posle početka antivladinih protesta u Siriji sredinom marta. Međutim, ekonomija nekih manjih pograničnih sela i okruga u južnoj provinciji Hataj procvetala je sa prilivom izbeglica.
„Prolazimo kroz najživahniju trgovinu u poslednjih nekoliko godina. Imali smo povećanje prodaje za 30-40 odsto [od kada su raseljeni Sirijci počeli da beže u Tursku pre otprilike tri nedelje]“, rekao je Kemal Sakarija, 39, vlasnik prodavnice tekstila u okrugu Jajladagi u Hataju za SETimes.
Oko 12.000 Sirijaca pobeglo je u izbegličke kampove u provinciji Hataj od početka juna, nakon vladine akcije u zemlji.
„Nepotrebno je reći da nas stanje sirijskog naroda ne zadovoljava. Međutim, njihovo raseljavanje pozitivno je uticalo na preduzeća u pograničnim okruzima i selima Hataja“, rekao je Sakarija, dodajući da je to pozitivno uticalo na druge sektore, kao što su hrana i prevoz.
„Vidimo takav intenzitet rada samo dva puta godišnje, tokom Bajrama [glavnih verskih praznika kod muslimana]“, dodao je on.
Gilbejaz Čakmači, 20, koja je sedam meseci vodila računa o samoposluzi svog ujaka, kaže da se prodaja povećala oko 30 odsto od kada su raseljeni Sirijci ušli u Tursku. „Osoblje guvernerovog kabineta ili ministarstva inostranih poslova, rođaci Sirijaca koji su u kampovima, kao i novinari, dolaze u radnju bar dva do tri puta dnevno“, rekla je ona, dodajući da se u transakcijama koristi i sirijska funta.
„Moj biznis se povećao 50 odsto tokom juna“, kaže Erdžan Atmadža, 30, koji 16 godina vodi posao sa brzom hranom u Jajladagi.
Previranja u Siriji su, međutim, teško pogodila trgovinu Hataja i Turske sa Sirijom. Ulasci iz Sirije u Tursku preko Džilvegozua i Jajladagija, dva granična prelaza u provinciji, gotovo su prestali i aktivnosti oko 90 odsto malih preduzeća u Hataju koja trguju sa Sirijom skoro su se prekinule, kaže generalni sekretar Privredne i industrijske komore Hataja Serdar Jilmaz Sarač.
Male firme čine 60 odsto svih preduzeća u Hataju, dodao je on.
„Većina poslovnih dogovora Hataja dolazi ili kroz poljoprivredu ili kroz trgovinu. Dnevna trgovina je vrlo česta, a porasla je dvostruko nakon liberalizacije viznog režima između Turske i Sirije. Poslovne aktivnosti praktično su zamrznute nakon događaja u Siriji“, rekao je Sarač za SETimes.
Ukupan izvoz Hataja u Siriju iznosio je 104,9 miliona dolara 2009, a porastao je na 118,5 miliona dolara u 2010. godini, posle liberalizacije viznog režima. Broj posetilaca koji su ušli preko graničnih prelaza gotovo se udvostručio u odnosu na prošlu godinu i dostigao 1,4 miliona 2010. godine.
„Imali smo poteškoća sa dostavljanjem narudžbina. Isplate takođe nismo dobijali i oko 90 odsto mog poslovanja je stalo“, rekao je za SETimes Mehmet Guzel, vlasnik srednjeg preduzeća koje pravi mašineriju za proizvodnju proizvoda od masline u Hataju.
Trgovina sa Libanom, Jordanom i Egiptom takođe je stala od događaja u Siriji, koja je putanja prevoza za sve te druge zemlje, dodao je Guzel.
Turska i Sirija potpisale su sporazum o slobodnoj trgovini 2007. godine. Sirova nafta, minerali, pamučni konac, tekstil, meso i stoka, kao i žitarice glavni su izvoz Sirije za Tursku. U međuvremenu, turski izvoz uglavnom uključuje mašineriju i vozila, električnu opremu, prehrambene proizvode i poluproizvode.
Guzel je rekao da nije tražio alternativne destinacije. „Bliskoistočne zemlje su jedina racionalna destinacija za mala i srednja preduzeća. Imamo istu kulturu i poznajemo jezik. Geografska blizina je takođe ključna“.
Broj raseljenih Sirijaca i približavanje sirijske vojske turskoj granici dovode do neizvesnosti situacije. Jedno je međutim jasno: lokalna preduzeća Hataja i Turske ne žele nestabilnost u regionu. „Sada kada su izbori gotovi, vlada mora da gleda napred. Ne treba da gleda samo unutrašnju politiku. Potrebna nam je dugoročna politika“, rekao je Guzel.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Prilike za zapošljavanje i obrazovanje pomažu da se spreči širenje ekstremizma među omladinom
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u