Srpska ekonomija u procepu

07/02/2011

Nezaposlenost i male plate podstiču proteste, ali eksperti kažu da vlada ne može da poveća potrošnju.

Biljana Pekušić za Southeast European Times iz Beograda -- 7.2.2011.

Desetine hiljada pristalica Srpske napredne stranke okupilo se ispred zgrade parlamenta u subotu (5. februara) u Beogradu. [Nikola Barbutov/SETimes]

Usred ekonomskog nezadovoljstva građana, lider opozicije Tomislav Nikolić govorio je na velikom mitingu u Beogradu održanom tokom vikenda i pozvao na vanredne izbore u Srbiji.

Ako u naredna dva meseca ne budu raspisani vanredni izbori, rekao je on, Srpska napredna stranka (SNS) će svoju kampanju prebaciti na ulice organizovanjem protesta ispred zgrade parlamenta.

Procene o broju učesnika mitinga u subotu (5. februara) kreću se od 55.000 do 100.000. Kakav god da je precizan broj, Nikolić je očigledno pogodio pravu notu. Srbi su sve razočaraniji visokom stopom nezaposlenosti i malim platama i sve spremniji da prihvate populističku poruku koju im upućuje „Toma“.

Na kraju prošle godine oko 729.520 osoba nije bilo zaposleno, a stopa nezaposlenosti (26,74 odsto) povećala se u poređenju sa 2009. godinom.

Nezadovoljni radnici u javnom sektoru organizuju štrajkove. Prvi koji su napustili radna mesta bili su nastavnici osnovnih i srednjih škola, zbog čega 220.000 učenika nije išlo u školu od 28. januara do 5. februara.

„Ja sam nastavnik srpskog jezika u osnovnoj školi i moja plata je 400 evra“, kaže Emilija Veljković. „Plaćamo kiriju 200 evra, a računi za domaćinstvo iznose oko 100 evra. Kako da sastavim kraj sa krajem i dobro radim svoj posao?“

Vlada kaže da su joj ruke vezane. „Daćemo sve što imamo“ kaže ministar obrazovanja Žarko Obradović. „Međutim, ne možemo da damo novac ako nije u budžetu.“

Premijer Mirko Cvetković upozorava da bi povećanje plata u državnom sektoru moglo da pothrani inflaciju, koja je iznosila 11 odsto na kraju prošle godine. Ekonomisti vide verovatnoću daljeg inflatornog pritiska zbog prekomerne javne potrošnje, državnu intervenciju na tržištima i određivanju cena, razne monopole i kartele i slabljenje lokalne valute.

„Razumna je bojazan da će vlada, u izbornoj godini, [želeti] više da troši nego da investira, što će dodatno doprineti trendu inflacije“, rekao je Stojan Stamenković iz Ekonomskog instituta.

Slični tekstovi

Vlada planira da ubaci 70 miliona evra u kreditima u ekonomiju, sa ciljem da podstakne veću kupovinu i da podstakne veći broj poslodavaca da zapošljavaju radnike. Međutim, ne misle svi eksperti da je ovo pravi pristup.

Ekonomista Miroslav Zdravković rekao je za SETimes da bi vlada trebalo da teži povećanju proizvodnje i izvoza, umesto da finansira potrošnju.

„Proizvodnja u BiH se povećala 5 odsto, dok se u Srbiji [u] isto vreme smanjila 2 odsto. Industrijski oporavak može se desiti samo promenom ekonomskog sistema“, rekao je on.

Vlada je, ukazao je on, propustila priliku da stvori čak 200.000 radnih mesta, zato što nije uspešno sprovela program MMF za olakšavanje poslovanja domaćih i stranih preduzeća.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.