Srbija traži podršku UN za nove razgovore o Kosovu

29/07/2010

Srbija je podnela Generalnoj skupštini UN nacrt rezolucije kojim se poziva na nove razgovore između Beograda i Prištine.

(B92, Blic - 29/07/10; Rojters, AFP, DPA, Kanadian Pres, VOA, Beta, B92, Radio Srbija, Blic, Sinhua - 28/07/10)

"Srbija… mora da ima dobre odnose sa moćnim zemljama sveta", rekao je parlamentu predsednik Boris Tadić. [Geti Imidžis]

Srbija je u sredu (28. jul) podnela Generalnoj skupštini UN nacrt rezolucije kojim se osuđuje nezavisnost Kosova i poziva na pokretanje novih razgovora o toj bivšoj srpskoj pokrajini.

Taj korak je usledio posle savetodavnog mišljenja koje je Međunarodni sud pravde (MSP) izneo 22. jula i u kojem se navodi da proglašenje nezavisnosti Kosova 2008. godine nije predstavljalo kršenje međunarodnog prava.

U dokumentu, koji je u sredu podnela misija Srbije u UN, se navodi mišljenje MSP, ali se ukazuje da "jednostrana secesija ne može da bude prihvatljiv način rešavanja teritorijalnih pitanja".

U nacrtu rezolucije, za koji se Srbija nada da će biti usvojen u Generalnoj skupštini ove jeseni, pozivaju se Beograd i Priština da traže "uzajamno prihvatljivo rešenje za sva sporna pitanja, kroz miroljubiv dijalog ".

Mada se status Kosova ne spominje konkretno kao tema koja treba da bude razmotrena u predloženim razgovorima, posmatrači smatraju da je to cilj inicijative Beograda za održavanje dodatnih pregovora.

Brojni visoki srpski zvaničnici, uključujući predsednika Borisa Tadića, izjavljivali su proteklih dana da ih mišljenje MSP neće obeshrabriti da nastave bitku kako bi vratili bivšu pokrajinu.

Uz tvrdnju da MSP, koji je primarno sudsko telo UN, nije odgovorio na pitanje da li je Kosovo imalo pravo da se otcepi, u nacrtu podnetom u sredu traži se od Generalne skupštine da usvoji zaključke o mišljenju tog suda sa sedištem u Hagu.

Takođe se poziva da se u privremeni program 66. sednice Skupštine uvrsti tačka o "daljim aktivnostima posle donošenja savetodavnog mišljenja MSP o tome da li je jednostrano proglašena nezavisnost Kosova u skladu sa međunarodnim pravom".

Mediji su, prenoseći saopštenje srpskog ministarstva inostranih poslova, primetili da je nacrt rezolucije podnet UN-u posle konsultacija sa svim stalnim članovima Saveta bezbednosti i nizom drugih međunarodnih faktora.

Međutim, beogradski dnevnik Blic ukazao je u svom izveštaju od četvrtka (29. jul) da se Nemačka i tri od pet stalnih članica tog 15-članog tela -- Britanija, Francuska i Sjedinjene Države -- čvrsto protive formulacijama u dokumentu.

U pokušaju da pridobije podršku za novu diplomatsku ofanzivu Srbije, ministar inostranih poslova Vuk Jeremić otputovao je u sredu u Njujork na dalje konsultacije, uoči sastanka Saveta bezbednosti o Kosovu koji je zakazan za sledeću nedelju. On takođe treba da se obrati forumu Pokreta nesvrstanih i sastane se sa ambasadorima niza država članica UN.

Trudeći se da odvrati nova priznanja nezavisnosti Kosova, srpska vlada je odlučila da pošalje izaslanike u 55 zemalja za koje se veruje da su blizu donošenja takve odluke i, kako se izveštava, zatražila je od svojih ambasadora u drugih 40 prestonica da se i oni fokusiraju na taj zadatak. Kosovo je do sada priznalo 69 zemalja, uključujući Sjedinjene Države, 22 od 27 zemalja članica EU, kao i sve bivše jugoslovenske republike, osim Bosne i Hercegovine.

Kosovo u međuvremenu planira da obnovi svoju kampanju kako bi obezbedilo dodatna priznanja svoje nezavisnosti, u sklopu svog cilja vezanog za članstvo u UN.

Mada zaista postoji prostor za dodatne razgovore o Kosovu, najveći problem je to što postoji i jaz između stavova Prištine i Beograda u pogledu pitanja koja treba razmotriti u pregovorima, kažu eksperti.

"EU i Kosovari se nadaju da će se pregovori fokusirati na tehnička pitanja koja usmeravaju odnose na terenu između srpske manjine i albanske većine", rekao je Martin Slecinger, saradnik Centra Vudrou Vilson u Vašingtonu, u intervjuu beogradskoj novinskoj agenciji Beta. "Za Srbe bi oni, prirodno, trebalo da se odnose na status i vezu Srbije sa Kosovom".