Turski premijer Erdogan zapretio da će proterati jermenske imigrante

18/03/2010

Parlamentarne rezolucije kojima se masakr nad Jermenima iz doba rata opisuje kao genocid izazvale su oštru reakciju Ankare.

(Zaman, EurAktiv, Tajms, Volstrit Žurnal, Ajriš Tajms - 18/03/10; Hurijet, AP, Rojters, DPA, BBC, RFE/RL, Telegraf - 17/03/10)

"Trenutno 170.000 Jermena živi u našoj zemlji. Samo 70.000 su državljani Turske", rekao je u utorak (16. marta) premijer Redžep Tajip Erdogan. [Geti Imidžis]

Stotine hiljada Jermena koji rade u Turskoj moglo bi da se suoči sa proterivanjem, ako strani parlamenti nastave da usvajaju rezolucije u kojima se masakri nad Jermenima iz Prvog svetskog rata opisuju kao genocid, upozorio je ove nedelje turski premijer Redžep Tajip Erdogan.

Samo 70.000 od 170.000 Jermena koji žive u Turskoj su državljani Turske, rekao je on BBC-u u utorak (16. marta), tokom kraće radne posete Londonu.

"Pravimo se da ne vidimo ostalih 100.000", rekao je lider vladajuće turske stranke Partije pravde i razvoja (AKP). "Sutra mogu da kažem da se tih 100.000 vrati u svoju zemlju, ako postane neophodno, jer nisu moji državljani. Ne moram da ih držim u svojoj zemlji."

On je to izjavio pet dana nakon što je švedski parlament, sa najmanjom mogućom razlikom, usvojio rezoluciju kojom se masakr iz 1915. nad oko 1,5 miliona Jermena naziva genocidom.

Slična neobavezujuća rezolucija odobrena je sa 23 prema 22 glasa u Spoljnopolitičkom odboru Predstavničkog doma američkog Kongresa nedelju dana ranije i sada će verovatno biti stavljena na glasanje pred Predstavničkim domom, uprkos protivljenju Bele kuće toj meri.

Potvrđujući da je usvajanje tog dokumenta 4. marta bio korak nazad u odnosima Vašingtona sa Ankarom, pomoćnik američke državne sekretarke Filip Gordon rekao je u sredu da administracija ne može da blokira njegovo usvajanje.

"Kongres je nezavisno telo i oni će uraditi ono što oni odluče", rekao je on novinarima.

Razljućena usvajanjem ta dva dokumenta, Ankara je odmah povukla svoje ambasadore iz Stokholma i Vašingtona na konsultacije.

Turska priznaje da je više hiljada Jermena ubijeno u toj zemlji u poslednjim danima Otomanskog carstva, ali to pripisuje međuetničkim sukobima u periodu sveopštih previranja. Zemlja takođe tvrdi da je broj žrtava preuveličan.

Opisujući odobrenje rezolucija o genocidu od strane američkih i švedskih zakonodavaca kao "predstavu", Erdogan je optužio uticajnu jermensku dijasporu u Sjedinjenim Državama i zapadnoj Evropi da stoji iza tih koraka.

On je takođe upozorio da bi rezolucije američkog odbora i švedskog parlamenta mogle da imaju negativan uticaj na napore njegove zemlje usmerene na normalizaciju odnosa sa susednom Jermenijom.

"Posvećeni smo politici rešavanja svih problema, ali mi ne možemo da učinimo ništa ako druga strana steže pesnicu dok mi pružamo ruku", rekao je Erdogan, prenosi turski dnevnik Zaman.

Osuđujući pretnje svog turskog kolege vezane za deportaciju, jermenski premijer Tigran Sarkisijan naglasio je u sredu da političke izjave te vrste "ne doprinose unapređivanju odnosa".

Erdoganova upozorenja u pogledu mogućeg proterivanja jermenskih imigranata izazvala su oštre kritike i građanskih organizacija u Turskoj, koje su ih opisale kao diskriminatorne i neprihvatljive.

"Te izjave bi mogle navesti neke ljude da pomisle kako je proterivanje ljudi verzija prisilne migracije 2010", rekao je Ozturk Turkdogan, predsednik Asocijacije za ljudska prava, piše Zaman. "Puno je turskih radnika širom sveta; da li to znači da će Turska prihvatiti njihovo isterivanje kada dođe do međunarodnog problema?"