Da li je Srbija spremna za nuklearnu energiju?

08/03/2010

Očekivane nestašice električne energije i nuklearne elektrane u susedstvu izazvali su debatu u Srbiji o uklanjaju 21-godišnje zabrane.

Georgi Mitev-Šantek za Southeast European Times iz Beograda - 08/03/10

Nuklearna energija mogla bi da bude rešenje za oslabljene energetske resurse Srbije. [Geti Imidžis]

Okružena nuklearnom energijom, Srbija je jedna od poslednjih zemalja u regionu koja je još uvek nema. S obzirom da su nestašice struje na pomolu i da se napredovalo sa zaštitnim merama, neki eksperti kažu da je sada vreme da se razmotre nuklearne opcije zemlje.

"Nemamo milijarde dolara za izgradnju, ali [takođe] nemamo vremena za gubljenje; treba da razmišljamo deceniju unapred", rekao je profesor Ilija Plećaš sa Instituta za nuklearnu energiju Vinča u intervjuu za SETimes. "Ako izgradimo elektranu sa nečijim novcem i otplaćujemo dug električnom energijom narednih 15 godina, opet bismo mogli da imamo 15 odsto 'besplatne' struje."

Ministar energetike Petar Škundrić nedavno je istakao da u prečniku od 100 km oko zemlje postoji deset nuklearnih elektrana, kao i više od 20 elektrana u prečniku od 400 km.

Stoga se postavlja pitanje: da li je vreme da Srbija ostavi iza sebe horor Černobila i prihvati nuklearnu energiju -- bez obzira koliko nerado -- kao odgovor?

Nakon katastrofe u Černobilu, u Ukrajini, 1986. godine, Skupština Jugoslavije usvojila je moratorijum na nuklearne elektrane. Mada su mnoge zemlje ukinule zabranu posle raspada republike 1991. godine, Srbija je ostala nepokolebljiva.

U decembru, ruski ambasador u Beogradu Aleksandar Konuzin, rekao je da "Srbija ozbiljno razmišlja o izgradnji nuklearne elektrane -- i Rusija je voljna da pomogne u toj nameri, na partnerski način i sa zajedničkim investicijama".

Posmatrači ističu da je, mada Srbija sada nema novca da finansira nuklearnu elektranu, obično potrebno 14 do 16 godina da se izgradi elektrana, a pripreme bi trebalo uskoro da počnu.

Ugledni srpski nuklearni fizičar Vladimir Ajdačić kaže da su promene potrebne, bez obzira da li će budućnost zemlje uključivati nuklearnu energiju ili ne. Srbija treba da smanji visoku potrošnju električne energije, kaže Ajdačić, i da koristi alternativne izvore energije, pre nego što se razmotri izgradnja nuklearne elektrane.

Godišnja potrošnja energije u 2009. je iznosila 32.186 GWh. Srbi koriste 150-180 kWh po kvadratnom metru godišnje, dok zemlje EU koriste manje od 100 kWh godišnje.

"U Srbiji nemamo zakon o standardima štednje energije. Srbija ima alternativne izvore energije, ali niko nije uradio analizu odnosa troškova i beneficija, jer državu ne zanima da prikuplja podatke od agencija", rekao je Ajdačić.

U poređenju sa postojećom tehnologijom za sagorevanje fosilnih goriva u regionu, nuklearna energija se posmatra kao relativno čista, bezbedna i oslobođena globalnih političkih pritisaka.

"Energija iz obnovljivih izvora u Srbiji ima vrlo limitiran potencijal, a u situaciji konstantnog povećanja potražnje, [ti resursi] ne mogu biti utočište", rekao je Dragomir Marković, direktor Elektroprivrede Srbije (EPS).

"Srbija je okružena zemljama koje već imaju nuklearne elektrane ili planiraju da ih grade", rekao je Marković."To će znatno uticati na konkurentnost EPS-a na budućem otvorenom tržištu, na kojem će nuklearna energija biti dominantna, jer je energija od uglja opterećena visokim ekološkim porezima."

Na kraju 2006. godine, EU je obećala da će za 20 odsto smanjiti svoju godišnju potrošnju primarne energije do 2020. godine. Da bi postigla taj cilj, Unija planira da odredi minimum standarda i pravila energetske efikasnosti za sve članove. Protivnici razvoja nuklearne energije u Srbiji uporno tvrde da ta tehnologija nije čista i da bi to pitanje trebalo staviti na referendum.

Zvezdan Kalmar iz Centra za ekologiju i održiv razvoj rekao je za SETimes da "pitanje nuklearnog otpada nije rešeno nigde u svetu, čak ni u visoko-tehnološkim zemljama kao što su Nemačka ili Francuska, gde dolazi do manjih ili ne tako malih incidenata u privremenim skladištima".

Kalmar je objasnio da "ni Srbija ni druge balkanske zemlje ne mogu da priušte cenu izgradnje nuklearne elektrane. Primer Finske pokazuje da su odlaganja u izgradnji u trajanju tri do pet godina povećala cene [energije] sa 2 milijarde na 10 milijardi evra".