Mnoštvo cipela za izabrati u Crnoj Gori

08/02/2010

Pariz ima toranj, a Kina zid. Posmatrači primećuju da se stiče utisak da Crna Gora ima višak svojih prodavnica cipela i da to može biti dobro za poslovanje.

Brajan Salmi za Southeast European Times iz Podgorice -- 08/02/10

Obilje cipela u Podgorici. [Arhivski snimak]

Prodavnice cipela, prodavnice cipela i još prodavnica cipela. Gde god pogledate u glavnom gradu Crne Gore videćete prodavnice cipela.

Ima ih toliko da bi u stvari crnogorski turistički zvaničnici, tražeći način da promovišu grad, možda mogli da razmisle da predstave Podgoricu svetu kao Halu cipela, odnosno meku za obuću.

Iako je lokalno stanovništvo možda nesvesno njihove sveprisutnosti, posetioci su često iznenađeni mnoštvom prodavnica u Podgorici koje nude obuću. Zašto ima toliko mnogo prodavnica cipela u Podgorici? Southeast European Times je rešio da pronađe odgovor na to pitanje.

Brza misija utvrđivanja činjenica u ulicama blizu prodavnice cipela Bata potvrdila je sumnju da je Podgorica preplavljena prodavnicama cipela. Na razdaljini od deset minuta pešačenja od gradskog trga postoji tridesetak prodavnica koje prodaju samo cipele.

Postoji još 51 prodavnica koja nudi obuću zajedno sa odećom i sportskom opremom. Podgorica svakako mora da je jedan od najsrećnijih gradova za kupovinu cipela na svetu. Izvan centra grada nastavlja se zagonetni niz prodavnica cipela.

Iako smo pitali desetine kupaca cipela i prodavaca cipela, niko nije bio u stanju da objasni zbunjujući broj prodavnica cipela.

Verovatno snebivajući se, menadžer prodavnice Bata Dragan Pajković rekao nam je sa ozbiljnim izrazom lica: "Ne mislim da je previše prodavnica cipela u Podgorici".

Stvarno?

I u svetlu ovakvih dokaza?

Poseta prodavnici cipela Astra -- čiji je vlasnik u poslednjih deset godina 50-godišnji Dušan Šoć -- pojasnila nam je neke stvari.

Šoć je rekao da su, kada je on kupio radnju, "cipele bile jedna od nekoliko vrsta robe koju su vlasnici prodavnica u velikim količinima mogli dobiti na kredit".

Međunarodne trgovinske sankcije koje su uvedene Srbiji 1992. godine značile su da nije bilo izvoznog tržišta za proizvođače obuće. U takvoj atmosferi, prodavnice cipela počele su da niču širom Podgorice kako bi se plasirali proizvodi.

Šoć dobija većinu svojih cipela iz Novog Pazara, u jugozapadnoj Srbiji, gradu za koji kaže da ima "više od 350 proizvođača cipela". On veruje da i većina njegovih konkurenata nabavlja robu iz Novog Pazara, ali dodaje da je mali broj njih spreman to da prizna, preferirajući da predstavlja svoju robu kao rad italijanskih dizajnera.

Iako je cunami jeftinih kineskih cipela pogodio celokupan Zapad, još uvek nije stigao do crnogorske obale, kaže Šoć.

"Možemo da dobijemo bolje cipele iz Srbije po istoj ili boljoj ceni", kaže on.

Ako se globalna recesija uskoro ne završi, dodaje Šoć, mogla bi zbrisati mnoge od njegovih konkurenata. Međutim, on je uveren u svoj opstanak i siguran da će se penzionisati i ostaviti svoju radnju veličine 25 kvadratna metra svojoj deci.

"Moji klijenti kupuju ovde 40 godina i nastaviće to da rade narednih 40 godina".