Poslednja domina Berlinskog zida

09/12/2009

Sećanja na znatan ekonomski razvoj i slobodu putovanja čine mnoge građane Bosne i Hercegovine nostalgičnim za jugoslovenskim tipom socijalizma.

Antonio Prlenda za Southeast European Times iz Sarajeva -- 09/12/09

Mnogi u BiH veruju da su živeli bolje osamdesetih godina pod jugoslovenskim socijalističkim sistemom, ali priznaju postojanje ograničenja tog sistema. [Geti Imidžis]

Razorena sukobom 1992-1995 i svojom ekonomijom koju koče nacionalistički i korumpirani političari, većina građana Bosne i Hercegovine (BiH) nostalgična je za životom pre pada Berlinskog zida.

"Neki kažu da je socijalistička Jugoslavija pala sa Berlinskim zidom", izjavio je SETimesu sarajevski profesor prava Zdravko Grebo.

On objašnjava da su političke reforme 1965. godine dovele do uvođenja oblika tržišne ekonomije koji je opet sa druge strane doveo do otvaranja granica, omogućavajući tako Jugoslovenima da slobodno putuju. Takva postavka ublažila je međunarodne pritiske i tenzije. Pored toga, Jugosloveni su imali snažnu mrežu socijalne zaštite, zaposlenje i besplatno kvalitetno obrazovanje i zdravstvenu zaštitu.

"Jugoslavija je bila drugačija od ostalih komunističkih zemalja unutar Evrope. Međutim, sa padom Berlinskog zida ta pozitivna razlika jednostavno je nestala", primećuje Grebo.

Iako je pad zida promenio Evropu, to nije bila preterano velika vest u BiH u to vreme. Međutim, dodaje Grebo, "ubrzo nakon pada Gvozdene zavese počele su da se podižu nove barijere. Sarajevo je bilo pod opsadom više od tri godine. [Danas] se građani BiH još uvek suočavaju sa viznim režimom za putovanja unutar Evrope".

On kaže da je teško reći da li ima više sloboda i prava danas nego u socijalističkoj Jugoslaviji. "Nije bilo slobode medija i izražavanja u Jugoslaviji. Sada postoje višestranački politički sistem, nezavisno pravosuđe i mediji, ali socijalna, kulturna i obrazovna prava bila su u prošlosti mnogo bolje garantovana za većinu naših građana. Trenutno stanje ljudskih prava je katastrofalno."

Penzioner Zdravko Prlenda, 66, opisuje poslednjih 20 godina kao "socijalizam sa ljudskim licem". On kaže da mu je država obezbedila stan kada je bio vrlo mlad i da je život bio mnogo sigurniji.

Iako nikada nije bio član komunističke partije, "činjenica da je neko morao da bude komunista da bi bio 'moralno i politički podoban' za napredovanje na poslu uvek me je ljutila", kaže Prlenda.

Nasuprot tome, dodaje on, "u današnjoj BiH je mnogo više kriminala, korupcije i nezaposlenosti. Nema osmeha na licima ljudi kao nekada".

Novinar Hajdar Arifagić, 62, kaže da se očekivanja od pada komunizma definitivno nisu ostvarila u BiH. On veruje da bi Jugoslavija bila prva zemlja istočne Evrope koja bi se pridružila EU i NATO-u da je ostala ujedinjena.

"Nemamo slobodu kretanja da putujemo u inostranstvo, nemamo mirnu državu i ekonomiju u razvoju, nemamo [jasnu] politiku; niti imamo slobodu, jedinstvo, niti bratstvo. Svi ideali Francuske revolucije propali su u BiH, mada ne vidim da su uspeli čak ni na globalnom nivou", kaže Arifagić.

"Ako je Berlinski zid bio linija domina koje su padale, onda imam osećaj da je BiH bila poslednja domina. … Ceo pritisak procesa pao je na tu dominu."