Evropski parlament: Zemlje koje se nadaju prijemu u EU moraju da nastave reforme

27/11/2009

U novom nacrtu dokumenta navodi se da je "potpuno i strogo" pridržavanje kriterijuma iz Kopenhagena "imperativ" za potencijalne članice EU.

(Zaman - 27/11/09; Evropski parlament, Europolitiks, MIA, B92 - 26/11/09)

Komesar za proširenje EU Oli Ren zatražio je da vrata EU ostanu otvorena za zemlje zapadnog Balkana, Tursku i Island. [Geti Imidžis]

Potvrđujući svoju podršku daljem proširenju EU, Evropski parlament (EP) rekao je u četvrtak (26. novembar) da zemlje koje teže članstvu u Uniji moraju da nastave reforme kako bi mogle da se pridruže 27-članom bloku.

Proširenje "se pokazalo kao jedna od najuspešnijih politika EU i donelo je korist i postojećim i novim članicama", navodi se u rezoluciji EP o strategiji Evropske komisije (EK) za proširenje za 2009. godinu.

Međutim, u dokumentu koji je izradio Gabrijel Albertini, predsednik spoljnopolitičkog odbora parlamenta, takođe se naglašava da je "puno i strogo pridržavanje" kriterijuma iz Kopenhagena za članstvo "imperativ" i za podnosioce zahteva i za zemlje članice EU.

Hrvatska, Makedonija i Turska su zvanični kandidati za prijem u EU, dok se Albanija, Bosna i Hercegovina (BiH), Kosovo, Crna Gora i Srbija trenutno smatraju potencijalnim kandidatima. Island, koji je ranije ove godine podneo svoj zahtev za članstvo, verovatno će ubrzo biti priznat kao zvanični kandidat, s obzirom na dobro uspostavljenu demokratsku tradiciju i visok nivo usklađenosti sa zakonodavstvom EU.

EP je pozdravila napore zemalja zapadnog Balkana i Turske u sprovođenju reformi usmerenih na jačanje vladavine zakona. Međutim, "neke zemlje i dalje se suočavaju sa velikim izazovima, posebno u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala", naveo je EP, ukazujući na potrebu daljih snažnih napora.

Zakonodavci EU takođe su pozvali na unapređivanje situacije sa kojom se suočavaju manjinske etničke grupe u regionu i izrazili zabrinutost da se sloboda izražavanja "još uvek ne poštuje u potpunosti" u nekim zemljama kandidatima i potencijalnim kandidatima.

EP "smatra da je za zapadni Balkan i Tursku prioritet da osiguraju slobodu medija bez političkih uplitanja i garantuju nezavisnost regulatornih tela", navodi se u rezoluciji.

Takođe se podsećaju zemlje zapadnog Balkana da potpuna saradnja sa Međunarodnim krivičnim sudom za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) ostaje ključni uslov za njihov napredak u pridruživanju.

U dokumentu je naglašeno i da zemlje koje imaju otvorene sporove sa svojim susedima moraju da ulože sve napore da ih reše same što ranije u procesu proširenja. Ako one to ne učine, Brisel će uraditi sve što je u njegovoj moći da se pronađe rešenje.

"Mada takvi sporovi ne bi trebalo sami po sebi da predstavljaju prepreku napretku ka pridruživanju, EU treba da izbegava da se opterećuje takvim otvorenim bilateralnim sporovima i treba da se potrudi da ih reši pre pridruživanja", ukazao je EP.

Rezolucijom se takođe poziva EU da ratifikuje svoj Privremeni sporazum sa Srbijom bez odlaganja i pozdravlja dalji napredak Beograda u saradnji sa MKSJ. Međutim, zakonodavci su takođe izrazili žaljenje zbog postupaka srpskih vlasti koje su pozvale kosovske Srbe da bojkotuju izbore održane sredinom novembra. Od Srbije je još zatraženo da pojača svoju saradnju sa pravosudnom i policijskom misijom EU EULEKS-om, posebno na severnom Kosovu.

EP je takođe priznao napredak koji su Albanija i Crna Gora postigle i pozvala ih da nastave sprovođenje reformi koje traži EU. Oni su rekli da je BiH postigla određeni napredak u oblasti bezbednosti i upravljanja granicom, ali su izrazili nezadovoljstvo "limitiranim napretkom" BiH kao zemlje potencijalnog kandiata. Zakonodavci su takođe izrazili "sve veću zabrinutost zbog nestabilne političke klime i nedostatka zajedničke vizije dva entiteta" i osudili korišćenje zapaljivog rečnika političara te zemlje.