Novi predsednik EU mogao bi da podstakne nastojanja Turske za članstvo

19/11/2009

Dve nove funkcije u EU mogle bi da budu ključne za budućnost Turske sa Unijom.

Razni izvori – 19/11/09

photo

"Turska pruža međukulturni most, sprečavajući polarizaciju i pokazujući da islam i demokratija mogu da koegzistiraju", izjavio je glavni turski pregovarač Egemen Bagis. [Geti Imidžis]

Na sastanku u Briselu u četvrtak (19. novembra), EU se nada da će odlučiti ko će preuzeti najviše funkcije stvorene novim sporazumom o reformi Unije koji stupa na snagu 1. decembra. Rezultati, zajedno sa nedavno ratifikovanim Lisabonskim sporazumom, mogli bi da igraju važnu ulogu u proširenju evropskih granica koje bi uključivale Tursku.

Dve nove funkcije -- predsednik EU i visoki predstavnik za međunarodne odnose -- imaju dvoipogodišnji, odnosno petogodišnji mandat.

Cilj funkcije predsednika, prema Uniji, "jeste da se Evropi pruži prepoznatljiviji identitet i da se predstave njena gledišta na svetskoj sceni". Trenutni favoriti za tu funkciju su belgijski premijer Herman Van Rompuj, premijer Luksemburga Žan-Klod Junker i bivša litvanska predsednica Vaira Vike-Freiberga.

Visoki predstavnik predsedavaće sastancima ministara inostranih poslova zemalja članica Unije, koordinisaće političke pozicije i imaće uticaja na način na koji EU troši svoj godišnji budžet namenjen pomoći inostranstvu.

"Sa formalne tačke gledišta, niti će nova funkcija predsednika niti Lisabonski sporazum promeniti bilo šta što se odnosi na proširenje -- uslovi za ulazak zemalja kadidata, kao i pravila EU za njihov prijem ostaju isti", izjavio je administrator Saveta EU Pjer Paolo Settembri dnevniku Hurriyet Daily News.

Međutim, nastavio je on, "ako je [novi predsednik] izražena ličnost koja ima aktivnu ulogu na međunarodnoj sceni i priznata je kao uticajan partner, onda mislim da će taj novi položaj uticati na sve, uključujući proces proširenja".

"Lisabonski ugovor imaće značajan uticaj na sve spoljne korake EU, uključujući proširenje", rekao je Tomas Grunert, šef odeljenja Evropskog parlamenta koje je zaduženo za proširenje. "Ako je novi predsednik osoba koja ima pozitivan stav prema daljem proširenju … i otvoreni stav prema Turskoj, to će naravno imati uticaja."

Većina argumenata u korist članstva Turske fokusirana je na izgradnju mostova. "Verujemo da nam članstvo Turske … pruža dragocenu mogućnost za suočavanje društava sa različitim uverenjima i kulturama, i zbližavanje civilizacija u sklopu EU", rekao je premijer Redžep Tajip Erdogan ranije ove godine.

"Turska pruža međukulturni most, sprečava polarizaciju i pokazuje da islam i demokratija mogu da koegzistiraju", rekao je glavni turski pregovarač Egemen Bagis prošle nedelje.

Ali, da li je evropska javnost uverena u to?

Univerzitetski centar za evropske studije Bogazidži sproveo je anketu u pet zemalja članica EU.

Slični tekstovi

Loading

Istraživanje kojim je obuhvaćeno 5.000 ispitanika u Nemačkoj, Francuskoj, Velikoj Britaniji, Španiji i Poljskoj, pokazalo je da 68,5 odsto ima pozitivno mišljenje o Turskoj, a 25 odsto negativno. Članstvo Turske većinom podržavaju oni starosti između 18 i 24 godine i oni sa fakultetskim diplomama. Oni u starosnoj grupi 65 i više daju najmanju podršku.

Rezultati su takođe pokazali da, mada Evropljani definišu svoj identitet u smislu ljudskih prava, demokratije i socijalno-ekonomskog dobrostanja, i prihvataju to kao glavne kriterijume za članstvo, oni ocenjuju članstvo Turske u smislu kulture. Skoro je 40 odsto reklo da kulturni faktori određuju njihov stav prema Turskoj.

Argumenti koji se smatraju najubedljivijim protiv članstva Turske fokusirani su na verske razlike: kao muslimanska zemlja Turska se ne uklapa u hrišćansko poreklo EU.

Argumenti za koje se smatra da su najubedljiviji u korist članstva Turske uključuju one koji se odnose na doprinos uticaju EU na Bliskom istoku i vojni doprinos.

Ovaj tekst naručio je SETimes.com.
Loading
Glasanje
 
 

Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.

Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.

Smernice za komentare na SETimes-u

Focus on Ukraine

Reportaža

Ukrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-aUkrajina i terorizam u vrhu prioriteta NATO-a

Vrhovni komandant NATO-a kaže da članice alijanse sarađuju u borbi protiv ekstremizma

Najpopularniji

Loading
Loading
Loading

Anketa

Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) traži načine za suprotstavljanje ekstremizmu na Balkanu. Da li vlade u regionu treba da učine više da bi zaustavile radikalizam i ekstremizam?

Da
Ne
Ne znam