Rumunija ide ka predsedničkim izborima

19/11/2009

Sa nekolicinom debata, kampanja je pratila klasičan postkomunistički obrazac ličnih napada.

Pol Čočoju za Southeast European Times iz Bukurešta -- 19/11/09

Dva glavna učesnika trke su sadašnji predsednik Trajan Basesku i socijaldemokrata Mirča Džoana. [Gabrijel Petresku/SETimes]

Oko 18 miliona Rumuna će, kako se očekuje, izaći na biračka mesta u nedelju (22. novembra) da izabere sledećeg predsednika zemlje koji će imati petogodišnji mandat. Dvanaest kandidata pridružilo se izbornoj trci, koja će po svemu sudeći ući u drugi krug glasanja 6. decembra.

Izbori nose veći ulog nego ikada do sada, s obzirom da se Rumunija proteklih mesec dana nalazi u velikoj političkoj krizi koja je pogoršala recesiju u zemlji.

Rumuni će takođe glasati na kontroverznom referendumu o jednodomnom parlamentu koji je raspisao Basesku -- što je korak koji snažno osporavaju njegovi protivnici. Pre dve nedelje, nekoliko nevladinih organizacija zatražilo je od ombudsmana da interveniše i odvoji ta dva glasanja, tvrdeći da se referendumom nepravedno povećavaju Baseskuove šanse za pobedu.

U nedavnom izveštaju OEBS-a, čijih će 25 posmatrača nadgledati izbore širom zemlje, upozorava se da je kampanjom dominiralo pitanje referenduma.

Glavni konkurenti u trci -- sadašnji predsednik Trajan Basesku, socijaldemokrata Mirča Džoana, liberal Krin Antonesku i gradonačelnik Bukurešta Sorin Opresku -- nisu pokazali veliku kreativnost u razvoju svojih kampanja, pridržavajući se klasičnih skupova i mlitavih pokušaja da pridobiju korisnike Interneta.

Njih četvorica nisu prisustvovali prvoj emitovanoj debati koja je bila zakazana za sredu. Basesku i Antonesku suočili su se u debati 14. novembra čiji je domaćin bio univerzitet u Kluž-Napoki.

Anketa koju je naručio i u sredu objavio dnevnik Evenimentul Zilei pokazala je da će se Basesku (33%) i Džoana (30%) verovatno suočiti u drugom krugu, dok liberal Antonesku (18%) zaostaje za njima. U drugom krugu, lider socijaldemokrata pobediće Baseskua sa 51-49 odsto, sudeći po anketi koju je sproveo Centar za urbanu i regionalnu sociologiju (CURS).

Sa relativno stabilnim biračkim telom u gradovima, Basesku je usredsredio pažnju na ruralne regione. Džoana se trudio da konsoliduje svoje birače, ali i da dobije više u istorijskim regionima, kao što je Transilvanija, gde sadašnji predsednik bolje prolazi.

"Glasaću jer je predsednik za mene najvidljiviji na političkoj sceni. I glasaću zato što želim da se Rumunija vrati na uzlaznu ekonomsku putanju. Ne verujem međutim u efikasnost referenduma, jer je potreban toliko složen proces da se konačno dođe do jednodomnog parlamenta i sumnjam da će se to završiti po okončanju izbora", rekao je bukureštanski student političkih nauka Razvan Mihalasku, 24.

Oni u drugim delovima zemlje manje su entuzijastični. "Tokom kampanje ja pobrkam političke tok-šouove sa komedijama. Takođe sam naučio napamet njihov sadržaj jer se nisu puno promenili od poslednjih izbora -- obećanja, obećanja", kaže Marija Mihalače, 38-godišnja krojačica iz Vasluija.

"Da nije referenduma ne bih izašla da glasam u nedelju", dodala je ona.