Zajednički interesi podstiču veze Beograda i Tirane

18/11/2009

Iako dijametralno suprotnih stavova u pogledu nezavisnosti Kosova, Albanija i Srbija uspostavljaju bliskije odnose zasnovane na pitanjima od zajedničkog interesa, kao što je integracija u EU.

Analiza Roberta Ostina za Southeast European Times -- 18/11/09

Sali Beriša [Geti imidžis]

Sastanak održan prošlog meseca na marginama Višegradskog foruma u Budimpešti ukazao je na potencijalno značajan „trend u nastajanju“: sve toplije odnose između Beograda i Tirane.

Albanski ministar inostranih poslova Ilir Meta i njegov srpski kolega Vuk Jeremić iskoristili su priliku da postave osnovu za uspostavljanje zakonskog okvira za bilateralne odnose. Jeremić je takođe pozvao Metu da poseti Beograd.

Iako su njih dvojica u prošlosti sarađivali, ovo je bio prvi put da su se sastali od kada su došli na svoje sadašnje funkcije. Sastankom je takođe okončana dugotrajna praznina u zvaničnim kontaktima na visokom nivou između dva ministarstva inostranih poslova.

"Radimo zajedno na način koji nismo koristili u proteklom zajedničkom radu -- upoznavajući se sa međusobnim stavovima, rešavajući praktična pitanja, tako da ekonomija ne trpi posledice zbog naših političkih razlika", rekao je Jeremić.

Meta je govorio u sličnom tonu, ističući da su dve zemlje spremne da rade zajedno čak i ako se slažu da se ne slažu oko određenih pitanja.

Kosovo naravno ostaje glava sporna tačka. Albanija je dala punu podršku Prištini u njenom odvajanju od Srbije, a premijer Sali Beriša nedavno je izazvao gnev izjavama u kojima se ukazuje da su Albanija i Kosovo deo iste nacije.

Ako se ostavi po strani takva retorika, Beograd i Tirana sve više nalaze zajednički jezik oko različitih pitanja.

"Razvoj naših odnosa sa Srbijom je jedan od najvažnijih elemenata naše spoljne politike", rekao je Meta u zavaničnoj izajavi za <I>Southeast European Times</I>. "Verujem da će konstruktivna i konkretna saradnja između naše dve zemlje imati izuzetno pozitivan uticaj na celokupan region, i politički i ekonomski".

On je dodao: "Albanija i Srbija su ključne zemlje za jačanje mira, stabilnosti i prosperiteta regiona. Mi smo za novu eru u našim odnosima sa Srbijom, eru zajedničke saradnje za zajedničku evropsku budućnost".

Podsticaj tom trendu je priznanje sve veće uloge dve zemlje u regionu, u kontekstu integracije.

Albanija se našla u ulozi graditelja mostova. Kao nova članica NATO-a koja je takođe uključena u niz multilateralnih organizacija i teži članstvu u EU, zemlja nema drugi izbor nego da deluje u najboljem interesu regionalne saradnje.

Uglavnom isto može se reći i za Srbiju, u kojoj je prozapadno rukovodstvo uložilo ogromnu energiju da postavi zemlju na novi kolosek.

U igri su i važni ekonomski faktori. Iako je Jugoslavija možda propala kao država, statistike pokazuju da su istorijski trgovinski obrasci opstali. Za Tiranu, biti deo regionalne trgovinske igre znači uspostavljanje bliskih veza sa susedima iz zemalja bivše Jugoslavije.

"Imamo otvorena pitanja, što niko od nas ne pokušava da minimalizuje ili ignoriše. Rekao bih da se prema tim pitanjima odnosimo zrelo", izjavio je Jeremić u oktobru. "Delimo viziju stabilnog Balkana integrisanog u EU, koji ne trpi posledice naših razlika. Taj put mora da počne u određenom trenutku i mi ga počinjemo danas".

Dopisnici za Southeast European Times Manjola Hala i Sami Neza doprineli su ovom izveštaju.