Svetski lideri proslavljaju godišnjicu pada Berlinskog zida
10/11/2009
"Zajedno smo srušili Gvozdenu zavesu i uveren sam da to može da nam pruži snagu za 21. vek", rekla je nemačka kancelarka Angela Merkel u ponedeljak.
(Vašington Post, Indipendent, Devet sati - 10/11/09; AP, Rojters, AFP, DPA, FT, BBC, CNN, France 24, RFE/RL, VOA, Dnevnik.bg - 09/11/09)
 Posmatrači okupljeni oko ogromnih, obojenih domina od stiropora postavljenih duž putanje bivšeg Berlinskog zida u blizini Brandenburške kapije u ponedeljak (9. novembra) u Berlinu. [Geti Imidžis] |
Svetski lideri i više hiljada ljudi okupilo se u centru nemačke prestonice u ponedeljak (9. novembra) da proslavi 20. godišnjicu pada Berlinskog zida, jednog od najvažnijih događaja u modernoj istoriji.
Podignut 1961. godine kako bi se sprečilo da istočni Nemci beže u kapitalistički zapadni Berlin, betonski zid dužine 155 km bio je surovi simbol Hladnog rata i ideološke podele u Evropi koja je trajala skoro tri decenije. Mada je više hiljada ljudi uspelo da savlada tu masivnu građevinu koju je postavio komunistički režim, najmanje 136 osoba je poginulo u takozvanom "pojasu smrti" između glavne ograde i druge koja se nalazila dalje unutar Istočnog Berlina, dok su pokušavali da pobegnu na slobodni Zapad.
Neočekivani pad Berlinskog zida 9. novembra 1989. najavio je pad komunizma širom istočne Evrope i kraj Hladnog rata. Njime je takođe utrt put ponovnom ujedinjenju Nemačke 3. oktobra 1990. godine.
Nemačka kancelarka Angela Merkel koja je i sama odrasla u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj, bila je među hiljadama ljudi koje su prešle tu omraženu barijeru u noći kada je srušena. Obraćajući se prisutnima kojih je bilo oko 00.000 i svetskim liderima na berlinskoj Brandenburškoj kapiji, ona je nazvala 9. novembar 1989. "epskim" trenutkom u istoriji i "jednim od najsretnijih" u njenom životu.
"Zajedno smo srušili Gvozdenu zavesu i ubeđena sam da nam to može dati snagu za 21. vek", rekla je Merkel. "Ta sreća nas obavezuje da se uhvatimo u koštac sa izazovima našeg vremena."
Lideri 26 drugih zemalja EU, ruski predsednik Dmitri Medvedev, bivši sovjetski lider Mihail Gorbačev, bivši poljski predsednik Leh Valesa i bivši mađarski premijer Mikloš Nemet bili su među liderima koji su prisustvovali svečanostima u Berlinu. Državna sekretarka Hilari Klinton predstavljala je Sjedinjene Države.
Ranije tog dana, Merkelova i Gorbačev išli su pod istim kišobranom dok su prelazili čelični most u berlinskoj ulici Bornholmer, mestu gde se nalazio prvi kontrolni punkt koji je otvoren tog istorijskog dana pre 20 godina. Prema Radiju Slobodna Evropa, nemačka kancelarka rekla je svom sagovorniku da je on omogućio pad zida jer je "hrabro dozvolio da se stvari dogode".
Dve godine pre tog odlučujućeg trenutka za Evropu, američki predsednik Ronald Regan pozvao je Gorbačeva da "sruši taj zid", u istorijskom govoru koji je održao u Berlinu u junu 1987. godine.
Čovek koji je na kraju postao poslednji lider Sovjetskog Saveza rekao je u ponedeljak da tada, 1989. godine, ni on ni tadašnji nemački kancelar Helmut Kol nisu predviđali tako brz razvoj događaja.
"Moja i Kolova predviđanja nisu to ni naslućivala. Nismo mislili da će zid pasti tako brzo", rekao je Gorbačev na konferenciji za novinare u ponedeljak, piše AP.
U video poruci, američki predsednik Barak Obama rekao je da će se uvek sećati prizora ljudi kako ruše zid.
"Ne postoji jasniji ukor tiranije, ne postoji jača potvrda slobode", naglasio je on.
Na vrhuncu proslave u ponedeljak uveče srušen je simbolični zid dužine 2 kilometra napravljen od 1.000 domina visine 2,5 metara, od stiropora i plastike, koji su ukrasili umetnici i studenti iz Nemačke i celog sveta.
U međuvremenu, orkestar Berlinske državne opere na čelu sa renomiranim dirigentom Danijelom Barenbojmom zabavljao je okupljene na Brandenburškoj kapiji izvodeći kompozicije Betovena i Vagnera.
Pošalji prijatelju
Štampana verzija 
Reportaža
Političke partije i nevladine organizacije trude se da omoguće mirnu transformaciju regiona.
Pozdravljamo vaše komentare o tekstovima na SETimes-u.
Nadamo se da ćete koristiti ovaj forum da kontaktirate sa drugim čitaocima širom jugoistočne Evrope. Da bi vam to iskustvo bilo zanimljivo, zamolićemo vas da pratite pravila izložena u smernicama vezanim za komentare. Podnoseći komentare vi pristajete na ta pravila. Mada SETimes.com podstiče diskusiju o svim temama, uključujući i one osetljive, postavljeni komentari predstavljaju isključivo stavove osoba koje ih šalju. SETimes.com ne mora da odobrava ili se slaže sa idejama, viđenjima ili mišljenjima izraženim u tim komentarima. SETimes.com pozdravlja konstruktivnu diskusiju, ali ne ohrabruje korišćenje materijala copy-paste metodom, linkova bez propratnog sadržaja i slogana u jednoj rečenici". Ovo je forum koji ima moderaciju. Komentari koji se ocene kao pogrdni, uvredljivi, ili oni koji sadrže psovke, možda neće biti objavljeni.
Smernice za komentare na SETimes-u